Блогчетање

Домаћи медији су заузети извештавањем о признању Косова, или вестима које им дотурају са једне стране света (као на пример, о ситуацији у Авганистану).

Са друге стране, у Бангкоку су у току прилично оштри сукоби између богатих ројалиста и сиромашних слојева који подржавају премијера. А о томе нема баш ништа у домаћим вестима (док се помиње саобраћајна несрећа у близини Бангкока).

Како сам у августу посетио Тајланд, упознат сам колико-толико са ситуацијом, а и у сталном сам контакту са неколико људи који живе тамо.

Солидан текст о актуелној ситуацији на је доступан на једном блогу. Наравно, ни овај текст није без својих предрасуда и наклоности.

„Пепељуга“, као израз очигледног шовинизма, је повучена из продаје.

Премијерно у Србији: Драгуљ Медине! Или ипак нема ништа? Увредљива је, ипак, боље је повући на време.

За утеху, премијерно (у читавом свету) представљамо једну приповетку која је прошла строгу уређивачку политику овог блогчета, и након многих измена од стране Одбора за чистоту мисли, коначно је пред читаоцима.

Напомена: Свака сличност са другим што измишљеним, што стварним ликовима је само сличност и ништа више.

Гуз-папир: одломак из Етимологије архаичних речи

Некада давно, шест векова након Прве (забележене) прељубе без оштећења химена, на широким пољима велелепне Арабије, шетао је чика Мухамед шљивиком и посматрао сељаке како тракторима обрађују усеве — махом су их прскали пестицидима, пошто се због оближњег шљивика ту скупљала гомила гамади. Тражио је дебелу ладовину да прочита неки књижурак који му је допао руку, успут се сладећи сочним шљивама и радујући се добром роду.

Књига је била једна лепа прича са натписом „Још старији завет“, али без потписаног аутора (радило се о збирци народних приповетака, допуњених и мењаних на све стране). Сам примерак је био доста стар и умотан у ролну. Наставио је читање код дела у ком се помињу јабуке (но, не брините, Мухамед је био човек који је увек стављао шљиву испред јабуке).

Пре него што се завалио под десетогодишњу шљиву, Мухамед је рукав напунио тамно плавим плодовима. То му је донело много задовољства, али и болове у стомаку. Као и сви интелектуалци тог периода, знао је да се болова у стомаку може ослободити једним добрим напрезањем трбушних мишића у чучећем положају (у стара времена је постојао и прост назив за овај и њему сродне поступке, који сви за циљ имају ослобађање тела од нежељених и штетних материја унетих храном).

Заклонио се иза шљиве (класје је још увек било ниско да би га заклонило од вредних тракториста, а да се којим случајем радило о кукурузу, сликовито бисмо рекли да му заперци нису били довољно дуги), задигао одећу, и севнули су његови бели позадински делови тела, међ' народом тог времена још звани и гузови^*. Како чесме није било докле се поглед протеже, и како је Мухамед био заинтересован да се удаљи највише толико колико се мирис протеже, дохватио је ролну „Још старијег завета“, извукао први лист, и њиме протрљао своју позадину.

Ово му причини такво задовољство, да је извукао још један лист и поновио исти процес. Од среће због новог открића, погледао је према жутим (не још) житним пољима и захвалио се Триглаву и Перуну на провиђењу. Готово помахнитало је потрчао према Медини, улетео у прву „Плато“ књижару и покуповао све заиста старе завете у ролнама, и однео кући.

Због тога, у част тог примитивног времена и Мухамедовог открића, папире којима таремо наше цењене позадине, и дан-данас називамо „гуз-папир“, иако је до забране речи „гуз“ она сматрана помало вулгарном и непријатном.

Нажалост, гуз-папир је једини крив што Мухамед никад није довршио читање „Још старијег завета“, те је написао другу, врло сличну књигу, никад признајући да је мотивацију нашао у „Још старијем завету“ — сав папир је трошио на чишћење тела, те је своје мисли бележио на кори дрвета (стога и назив Коран за његово познато дело).

^* Надам се да ће ми Одбор за чистоту мисли опростити овај архаизам и вулгарност, пошто га сматрам оправданим у сврху историјског разјашњења и даље допуштеног термина „гуз-папир“.

While driving back from GUADEC, I became the victim of corrupted officials on the Bulgarian side of the Turkey/Bulgaria border along the E80 route.

The guy at the border 'accidentally' missed to hand me a USB key (which I am supposed to carry on from one control point to the other, and probably contains all the info already processed), what I found out at the next control point. When I came back to get the USB key, he said some things about how he can't find the image of my car in the computer, and how I should give him a tip of 5 euros for him letting me through (all in Bulgarian, so I could understand him only because Serbian and Bulgarian are somewhat alike). Not wanting to lose any more time at the border (I still had some 6-8h of driving to do), I gave him 10 euros (the smallest bill I had), and got my USB key.

It would not be that bad if I was the only sucker: I've seen a few other people going back for their "chips", and paying money to a guy sitting in a box with a sticker of "No payments are made here". I emailed the Bulgarian Ministry of Foreign Affairs, and the Bulgarian Customs, but I am not sure if that'll be of any use.

I am sort of used to fighting this in Serbia, but didn't expect it in European Union as well. I guess being in the EU doesn't help stop small-scale corruption either (and we all know it doesn't help stopping big-scale corruption, with the grand example of OOXML).

Indeed. "Kosovo" is a Serbian word for "of a blackbird" (i.e. a genitive declension of the word "kos", a "blackbird"), and by itself, doesn't make much sense. The full name is "Kosovo polje" meaning "Field of a Blackbird", or more simply "Blackbird's Field" (or maybe a 'plateau' or 'upland' because that's what it is).

Почеле су да ми стижу пријаве пријатеља, сарадника и познаника за spock.com — још једну друштвену мрежу која обезбеђује „меру поверења“ у одређену особу, као и означавање („таговање“) особа одређеним речима.

Покушао сам да увучем податке из LinkedIn-а („пословне друштвене мреже“), али захваљујући нејасноћама при увозу сам завршио тако да нисам никога увезао, осим оних којима сам ја послао позиве.

Стандардни проблеми са бојама

Још један покушај привлачења људи са „генијалном новом идејом“. Све је тако слично, и ниједан сервис ме до сада није привукао толико да се заиста заинтересујем за њега на дужи период. А о овом конкретно могу да говорим тек када среде боје и постане бар мало употребљив.

Од сада и званично можете купити системе са преинсталираним Убунтуом у Србији, као што се може видети на сајту Убунтуа и EWE-а (такође познате и као Лист).

Надам се да је ово само почетак, а све честитке и Листовим Убунтовцима који су ово истерали до краја.