Блогчетање

After a few months of planning, and some more months waiting for the car (both in Serbian), my girlfriend and me are ready to set off through Europe.

My "practice drive" (with my sister as a "navigator" :) to GUADEC and back (~2000km total) went fine, though with a replacement car.

Main destination is going to be Alicante, Spain, visiting Carlos Perelló Marín, but on the way there and back, we are going to stop by a few cities.

The rough plan is as follows:

Though, going by car, the entire plan is open for change.

I've figured out where to stay in Vienna, Brno and Alicante, but will gladly accept recommendations for cheap accommodation for rest of the stops :) Any tips on the parking regime and similar won't be wasted either.

Када се избор сведе на говњиви сендвич и џиновски пајсер (у слободном преводу, наравно), није тешко одлучити се за... краву.

У сваком случају, препоручујем 119. епизоду Саутпарка.

„And now your vote didn't matter.“

Заменио сам 19-инчни Асусов монитор на рачунару у дневној соби мало већим монитором: Самсунгом LE 40M71B. Размишљао сам се између неког од огромних монитора (као нпр. Dell-овог 30-инчног модела) и ТВ-а са већом резолуцијом, и ипак се одлучио за ТВ: резолуција (за улаз са рачунара) му је 1360х768, фреквенција освежавања је 100Hz.

Патуљасти деветнаестопалачни монитор поред 40-инчног Самсунга

Један од основних разлога је цена: овај модел сам нашао на акцијској понуди за 80 хиљада динара у Техномаркету (у Париске комуне) — на другим местима исти модел кошта 110-120 хиљада.

Само подешавање је било тривијално: искључио сам стари монитор, повезао ТВ, притиснуо „PC“ дугме на даљинцу, и све је прорадило. И Гном је аутоматски подесио нову резолуцију за радну површ (раније је било 1440х900). Гледање ДВД дискова и сурфовање је сада много удобније из „фотеље“ (са Логитековим бежичним тастатуром и мишем), а коначно нешто могу и да назрем са екрана и овако кратковид :).

Једино нисам успео да потерам СУС (PIP — picture-in-picture) када користим ТВ, али ако користим рачунар, без додатног подешавања приказује и снимак ТВ-а у углу. Мада, није да ћу користити ТВ уопште, пошто је квалитет очајан.

Очекивао сам сараднике на Launchpad-у од ове суботе у Београду. И доћи ће они (један из Бангкока, други из Аликантеа), само је питање где ће одсести.

Најгори хотел је отказао резервације које су начињене пре више од месец дана и то шест дана пред њихов долазак. Зашто би најгори хотел тако нешто урадио немам појма, али ме занима да ли је то законито? Или се само ради о лошој пословној политици?

Да све буде још горе, у путничкој агенцији која Canonical-у организује путовања смо добили новог агента пре недељу-две, и њему је тешко да се снађе са нашим „пословним методама“, па ја преузимам улогу путног агента — па ових дана ћу бити мало даље од тастатуре док сам на „послу“.

И, добродошли на Београдски сајам књига: Београд је практично попуњен, и мада сам нашао неколико хотела, они су махом крш, далеко или немају слободних једнокреветних соба за цео жељени период.

Или је ово ипак „Само у Србији™“? (добро, знам да није, да се овакве ствари дешавају у 80% света, али можемо ли ми бар бити нормалнији?).

И моје муке са банкама се настављају (раније сам користио услуге Интезе, пуне неспособњаковића који „забораве да обележе поље“ па картицу добијем са закашњењем од месец дана, „затуре чек“ па он оде на наплату месец дана касније, затим ми исплате лепљену новчаницу коју неће да приме, или ми отежавају вајртрансфер у иностранство, или добијање потврде о стању на рачуну, „затворе“ ми кредитну картицу тако што ми траже више пара него што треба — сабирање је тешко, разумем ја — а и даље стижу извештаји за исту, чак и после додатног покушаја затварања).

И грану сунце...

И тако, на препоруку пријатеља који се бави банкарским послом, пређем ја у неку Ха-Ве-Бе банку („они су чланови Уникредит групе, једне од највећих банкарских група у Европи, блабла, сигурно озбиљно раде посао“, итд). И све би фино и лепо: особље љубазно и зна посао, Виза голд картица готова за 2-3 недеље, е-банка ради из Убунтуа, добијам услуге „личног банкара“...

Ал' би зима, брзо и зађе...

А затим треба да стигне плата, прва код њих. Из иностранства. И настане проблем. Ту негде око Божића (по Грегоријанском календару), тј. читава ми фирма на „распусту“, и немам коме да се обратим до да верујем информацијама из усране банке да недостају неки подаци на SWIFT формулару. (Онако, узгред: хм, ако је нешто радило код Интезе, то је бар пријем новца)

И после пар зивкања, кад се завршише „наши“ и „њихови“ празници, разреши се то некако. Бог те пита како, мени не рекоше. Јест' потрајало преко 2 недеље, али празници, Нова година, па наш Божић, па... разумем... и саосећам!

И баш тад мора и помрачење?

И онда јануар: Canonical издаје плату око 20. у текућем месецу (да, за тај месец!), и 22. добијам позив да обавестим фирму да недостају неки подаци. Опет. Пуна адреса, град и држава фирме. И шаљу они из усране банке SWIFT рекламације, банка предузећа увек одговара истим, пуним подацима (са којима шаље од почетка, или бар тако тврде), али ништа се не разрешава. Паре чуче у усраној банци дуже од 2 недеље, објашњавају ми како они не могу да ми раскњиже зато што су обавезни према НБС по Закону о спречавању прања новца да доставе све детаље, и тако даље, тако ближе. Из банке предузећа ми пошаљу контакт (име и број телефона) са киме могу да коначно разреше проблем, али мој „лични банкар“ из усране банке не може да упути међународни позив (да, да, долазимо до „вот д фак“ дела). О не, број експозитуре на који би њега могли добити је практично увек заузет, па ни њега не могу позвати. Он препоручује e-mail, па када му набавим такав контакт, он пошаље стандардни образац у који дода напомену црвеним словима „Морате навести пуну адресу, град и државу налогодавца“, пропраћен неспретним енглеским текстом.

Ја једног дана попиздим (треба да идем до Бразила 12. фебруара, а све ово траје до негде 7-8. фебруара), одем тамо, кажем да не одлазим из банке док се не разреши ситуација. И за дивно чудо, овај пут све прође уз његов коментар „ево све је прошло када сам послао онај имејл са пуним подацима“. Ја се насмејем, кажем како не може после две недеље (други пут) бити све „у реду“, питам га како могу да испитам одоворност особља у усраној банци, он ми да неки стандардни контакт јошбоље@усрана-банка.ко.ју и број телефона.

И напишем ја њима подужу анегдоту о мојим искуствима на шта ми они одговоре да нису примили потпуне податке, да није до њих (а не одговоре ми која је разлика између последњег пријема и оних ранијих), и као то је то.

Ма није помрачење, однесоше Сунце душмани!

Али онда финале, фебруар месец, 23. дан по реду. Стиже мени е-писамце од „личног банкара“ да опет има проблема са приливом из иностранства. Ја сам, наравно, недоступан, зато што управо летим изнад Атлантика на путу из Сао Паула, па ми ето посла ситну књигу. Наравно, ја то видим тек у суботу, и ускликнем од среће. Хитно одговарам како треба да одбију уплату и како мењам банку.

Да, да, већ два пута су ми држали новце по 2 недеље, нећеш и трећи пут! Но, и ту они завлаче: морају да чекају два дана да случајно не стигне одговор на рекламацију (ал' пошто сам рекао администрацији предузећа да не одговара, ја знам да неће стићи ;)), али напокон ми јавише данас да ће ипак вратити новце тамо одакле су кренули.

И тако, док размишљам којој банци да се окренем (на ум ми падају Сосијете и Рајфајзен, па ако неко жели да ме спречи, нек' ми пише :), чекам да плата стигне на стари рачун у Интези, налетим на Закон о спречавању прања новца и прочитам на шта се он односи и шта тачно тражи.

Просвећење (или „А закон каже...“)

И види, молим те, чуда. Члан 5 дословце вели:

Члан 5.

Обвезник је дужан да утврди идентитет странке, прикупи податке о странци и трансакцији, као и друге податке који су, у смислу овог закона, значајни за откривање и спречавање прања новца (у даљем тексту: идентификација) у следећим случајевима:

1) при отварању рачуна или успостављању другог облика пословне сарадње са странком;

Не ради се о овоме: ја сам се идентификовао личном картом при отварању рачуна. (Из уводног пасуса се види да банка као „обвезник“ треба да прикупља детаље о трансакцији само ако је испуњен неки од ових услова)

2) при свакој трансакцији (готовинској или безготовинској) или при више међусобно повезаних трансакција у укупном износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције (у даљем тексту: у динарској противвредности), осим у случају кад је идентификација извршена у складу са тачком 1) овог става;

На несрећу, плата ми не прелази 15.000 евра, ма колико ја то желео ;)

код послова у вези са животним осигурањем:
...

Кратко — ма јоок.

при свакој трансакцији (готовинској или безготовинској) независно од вредности те трансакције, ако се сумња да се ради о прању новца у вези са трансакцијом или странком;

Е ово већ има смисла, али лепо сам објаснио банци да ја паре перем у веш машини на 30 степени без центрифуге (уз омекшивач, да би биле лепршаве), те места сумњи нема!

при уплати или исплати новца код приређивача класичних игара на срећу...

Ни ово није, те ми преостаје само могућност да сам заиста сумњив перач новца (а ако сте својој банци сумњиви, боље мењајте банку :), или да ме из усране банке лажу. Или они имају користи да држе моје паре пар недеља, а мени би наплатили повеће камате да им толико дугујем две недеље. Или су просто неспособне будале.

Типујем на то да су неспособни лажови. А вама не препоручујем усрану HVB банку! И још једном, ако неко има добре разлоге да ме спречи да сутра посетим банке Рајфајзен и Сосијете, нека ми јави што пре. :)