Блогчетање

Данилово блогче

Sat, 21 Jan 2017

Ауторска права у Србији пре 21. века

Почетком двадесетог века, у Србији је на снази био Аустроугарски Закон о ауторским правима на дела књижевности, уметности и фотографије [1895] од 26. децембра 1895. са изменама од 26. фебруара 1907. који је опште трајање ауторских права на заштићена дела ограничавао на 30 година од смрти аутора.

Али, током двадесетог века, ауторска права у Србији (Краљевини Србији, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, те Краљевини па Федеративној народној, Социјалистичкој федеративној и коначно Савезној републици Југославији) су регулисана са више закона:

  • 27. децембар 1929. — Закон о заштити ауторског права[1929] — ступио на снагу даном објаве са ретроактивним важењем
  • 6. јул 1931. — Закон о изменама и допунама у Закону о заштити ауторског права [1931] — од објаве
  • 4. јун 1946. — Закон о заштити ауторског права [1946] — од објаве, ретроактиван
  • 28. август 1957. — Закон о ауторском праву[1957] — три месеца од објављивања, ретроактиван
  • 24. јул 1968. — Закон о ауторском праву[1968] — двадесет дана од објављивања
  • 14. јул 1978. — Закон о ауторском праву[1978] — три месеца од објављивања
  • 15. мај 1998. — Закон о ауторском и сродним правима[1998] — осам дана од објављивања

Но, осим закона из 1946. године, сви они су трајање ауторских права одређивали на 50 година након смрти аутора (тј. 50 година од смрти последњег аутора, ако је у питању више аутора, или 50 година од издавања дела ако је аутор анониман или непознат, односно ако је дело издато од стране правног лица). [1946] је, са друге стране, ауторска права ограничио на животни век аутора, и животни век његове жене у случају његове смрти, те њихову децу до навршених 25 година старости (у нарочитим околностима и на родитеље и унуке): очигледна је намера да ауторска права обезбеде „зараду“ самим ауторима за живота и њиховој деци до завршетка школовања, тј. „осамостаљења“. Да не улазимо у то што би у случају смрти жене аутора, муж остао ускраћен за уживање ауторских права на њеним делима :-)

Ипак, у складу са међународним конвенцијама, то се враћа на уобичајени облик већ у [1957], и то „ретроактивно“: закон важи и на она дела чија су ауторска права законом [1946] можда истекла (нпр. аутори без супружника и потомака преминули до доношења закона 1957. пошто је и ранији био ретроактиван).

Законом из 1957. први пут се раздвајају морална и имовинска права аутора, док је важна промена у закону из 1998. године то што престаје да постоји правно лице као носилац ауторских права.

Важно је приметити и да су неки од горњих закона били и „ретроактивни“ — осим што су продужавали рокове и опсег заштите за дела чија заштита још није истекла (ја чак и то сматрам ретроактивним, али у правном речнику се изгледа тај израз другачије користи), такође су продужавали рокове и проширивали опсег заштите за дела којима би по ранијем закону заштита истекла, а по новом није.

Ауторска права у Србији у овом веку

Нови век доноси са собом и ново време. Живи се све брже, и ауторска дела имају све краћи рок „трајања“, а рок заштите ауторских дела је... све дужи.

Тако први закон о ауторским и сродним правима новог века у Србији (тј. Србији и Црној Гори), Закон о ауторским и сродним правима[2004] продужава трајање заштите на 70 година (од смрти аутора или од издавања ако је аутор непознат или правно лице). Новији, последњи Закон о ауторским и сродним правима[2009] не доноси значајне измене у погледу трајања основних ауторских права. Оба су ступила на снагу осам дана од објављивања у Службеном гласнику СЦГ, односно Србије.

Занимљиво, у изменама закона[2011] се враћа појам „колективног дела“ код којих ауторска права трају 70 година од објављивања (где су колективна дела она настала „спајањем већег броја прилога у једну целину“ одређена у [2009], а дати примери су енциклопедије, антологије, рачунарски програми, базе података).

Трајање ауторских права по законима

ЗаконАуторЗаштитни рокРетроактиван?
1929.познат50 год од смртида
непознат или правно лице50 год од објављивања
1946.није одређенодо смрти или смрти/преудаје супружника („жене“), односно до навршене 25. године ауторове децеда
1957.познат50 год од смртида
непознат или правно лице50 год од објављивања
1968.познат50 год од смртине
непознат или правно лице50 год од објављивања
1978.познат50 год од смртине
непознат или правно лице50 год од објављивања
1998.познат50 год од смртине
непознат50 год од објављивања
2004.познат70 год од смртине
непознат70 год од објављивања
2009.познат70 год од смртине
непознат70 год од објављивања
2011.колектив70 год од објављивањане

Шта више није заштићено?

Да бисмо утврдили шта од ауторских дела издатих у Србији више не подлеже заштити ауторских (имовинских) права, морамо узети неколико ствари у обзир:

  • Неки од закона су ретроактивни (важе и на дела чија су права можда истекла пре њиховог доношења)
  • Законски рок почиње да тече од 1. јануара наредне године од године у којој је ауторско дело издато
  • У случају познатих појединачних аутора, смрт оног који је најкасније умро одређује почетак тока заштитног рока, док у случају дела чији су „аутори“ правна лица или непознати (анонимни или под псеудонимом без познатог грађанског имена аутора)
  • Сваки закон је важио до дана који претходни дану ступања на снагу наредног закона
ЗаконОбјављенСтупио на снагуВажио доТрајање заштитеИстекла заштита
[1895]26. дец 1895.26. дец 1895.26. дец 1929.3031. дец 1898.
[1929]27. дец 1929.27. дец 1929.03. јун 1946.5031. дец 1895.
[1946]04. јун 1946.04. јун 1946.27. нов 1957.027. нов 1957.
[1957]28. авг 1957.28. нов 1957.12. авг 1968.5031. дец 1917.
[1968]24. јул 1968.13. авг 1968.13. окт 1978.5031. дец 1927.
[1978]14. јул 1978.14. окт 1978.22. мај 1998.5031. дец 1947.
[1998]15. мај 1998.23. мај 1998.31. дец 2004.5031. дец 1953.
[2004]24. дец 2004.01. јан 2005.18. дец 2009.7031. дец 1938.
[2009]11. дец 2009.19. дец 2009....7031. дец 1946.
[2011]26. дец 2011.03. јан 2012....7031. дец 1946.

Напомена: за дела објављена 1954. године, могуће је да су њихова права такође „истекла“. Пошто је [2004] почео да важи тек од 1. јануара 2005. то би сва дела чији је рок од 50 година почео да тече 1. јануара 1955. истекао до 31. децембра 2004. 23:59:59.9999... Но, пошто не знам какав је правни третман у овом граничном случају, ограничио сам се на оно што је сигурно истекло.

Најзначајнији су „масни“ датуми, те тако имовинска права више нису заштићена:

  • Свим делима чији су сви аутори преминули до 31. децембра 1953. године
  • Свим делима непознатих аутора (непотписаних или под псеудонимима за које се не знају грађанска имена) објављених до 31. децембра 1953. године
  • Свим делима објављених до 31. децембра 1947. године чији је носилац ауторских права правно лице

Значајно је приметити да, од продужења трајања заштите на 70 година [2004] ниједно ауторско дело није остало без заштите: почетком 2017. године, по актуелном закону, тек би дела објављена 1946. године постала слободна за употребу, односно, мораћемо сачекати још две године (до 2019.) да би се напокон нека нова дела нашла у „јавном власништву“, и то би се односило само на „колективна дела“ која изменама из [2011] уживају заштиту само од дана објаве, а не од смрти последњег аутора. За остала дела, мораћемо сачекати још додатних 5 година (почетак 2024.), па ће коначно и дела објављена 1954. године бити слободна за употребу.

Додатна појашењења

Ваљда је од почетка јасно да нисам правник, те да се овде записано мора узети са резервом. Шта год да радите што се тиче ауторских права, пре свега се обратите својој савести, а потом и неком правнику.

Пошто ме превасходно занима употребљивост давно објављених књижевних дела, нисам се дотицао оних врста ауторских дела на које у одређеним законима важе другачији рокови заштите (по правилу краћи, а ту нарочито спадају фотографије у старијим законима, односно базе података у новијим). На тај начин сам поједноставио анализу, али за сваку врсту грађе се, помоћу горње табеле и употребом истог обрачуна уз другачији рок може добити жељени резултат.

Повремено чак и текст поједностављујем тако што кажем само „од дана издавања“, а то може, у зависности од актуелног закона, значити разне ствари (нпр. „од дана издавања ако је издато за живота аутора, а иначе од дана његове смрти“; или, „од дана када је последњи наставак објављен“...). Ако сте у дилеми, не верујте ничему што пишем: нити сам правник, нити ћу прихватити одговорност за било какво туђе деловање на основу мог мишљења.

Библиографија

  • [1895] Gesetz, betreffend das Urheberrecht an Werken der bildenden Künste und der Photographie, 26. децембар 1895.
  • [1929] Закон о заштити ауторског права, Службене новине Краљевине Југославије, Година XI — 1929. број 304—CXXIX, 27. децембар, 1929.
  • [1931] Закон о изменама и допунама у Закону о заштити ауторског права од 26 децембра 1929 године, Службене новине Краљевине Југославије, Година XIII — 1931 — број 150, 6. јул 1931.
  • [1946] Закон о заштити ауторског права, Службени лист Федеративне Народне Републике Југославије, број 45, 4. јун 1946.
  • [1957] Закон о ауторском праву, Службени лист ФНРЈ, број 36, година XIII, 28. август 1957.
  • [1968] Закон о ауторском праву, Службени лист СФРЈ, број 30, година XXIV, 24. јул 1968.
  • [1978] Закон о ауторском праву, Службени лист СФРЈ, број 19/78 са допунама у 24/86 и 21/90, 14. јул 1978.
  • [1998] Закон о ауторском и сродним правима, Службени лист СРЈ, 24/98, 15. мај 1998.
  • [2004] Закон о ауторском и сродним правима, Службени лист СЦГ, 61/04, 24. децембар 2004.
  • [2009] Закон о ауторском и сродним правима, Службени гласник РС, 104/09, 11. децембар 2009.
  • [2011] Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима, Службени гласник РС, 99/11, 26. децембар 2011.
[10:32] | [] | # | G | | TB
<a href=http://likefunny.org/poleznye-stati/chto-podarit-sportsmenu.html>Легкая атлетика</a> - мишура спорта, объединяющий такие дисциплины ровно: ходьба, аллюр, прыжки (в длину, высоту, тройной, с шестом), метания (диск, копье, молот, и толкание ядра) и легкоатлетические многоборья. Безраздельно из основных и наиболее массовых видов спорта. Лёгкая атлетика относится к весьма консервативным видам спорта. Беспричинно программа мужских дисциплин в программе Олимпийских игр (24 вида) не менялась с 1956 года. В программу женских видов входит 23 вида. Единственная разница это ходьба для 50 км, которой пропали в женском списке. Таким образом, лёгкая атлетика является наиболее медалеёмким видом среди всех олимпийских видов спорта.

Список чемпионатов в помещении состоит из 26 видов (13 мужских и 13 женских). Для официальных соревнованиях мужчины и женщины не участвуют в совместных стартах.

В англоговорящих странах легкая атлетика разделяется на две группы соревнований: "трековые" и "полевые". Круг подобие легкой атлетики имеет свою историю, свои триумфы, свои рекорды, свои имена.

Цель легкой атлетики принято подразделять для пять разделов: ходьбу, аллюр, прыжки, метания и многоборья. Отдельный из них, в свою очередь, подразделяется на разновидности.

Спортивная ход - для 20 км (мужчины и женщины) и 50 км (мужчины). Спортивная ходьба - это циклическое локомоторное движение умеренной интенсивности, которое состоит из чередования шагов, около котором спортсмен вынужден постоянно исполнять контакт с землей и около этом вынесенная вперед нога должна оставаться полностью выпрямлена с момента касания земли и до момента вертикали.

Бег - для короткие (100, 200, 400 м), средние (800 и 1500 м), длинные (5000 и 10 000 м) и сверхдлинные дистанции (марафонский бег - 42 км 195 м), эстафетный бег (4 х 100 и 4 х 400 м), аллюр с барьерами (100 м - женщины, СООБРАЗНО м - мужчины, 400 м - мужчины и женщины) и аллюр с препятствиями (3000 м). Соревнования сообразно бегу — единовластно из самых старых видов спорта, по которым были утверждены официальные правила соревнований, и были включены в программу с самых первых олимпийских игр 1896 года. Чтобы бегунов важнейшими качествами являются: работоспособность помогать высокую поспешность для дистанции, выносливость (для средних и длинных), скоростная выносливость (ради длинного спринта), воздействие и тактическое мышление.

Беговые будущий входят подобно в состав дисциплин лёгкой атлетики, беспричинно и во многие популярные будущий спорта отдельными этапами (в эстафетах, многоборьях). Соревнования сообразно бегу проводятся для специальных легкоатлетических стадионах с оборудованными дорожками. На летних стадионах обычно 8-9 дорожек, на зимних 4-6 дорожек. Ширина дорожки — 1.22 м, линии, разделяющей дорожки — 5 см. Для дорожки наносится специальная разметка указывающая старт и финиш всех дистанций, и коридоры чтобы передачи эстафетной палочки. Сами соревнования приблизительно не требуют сколько-нибудь особенных условий. Определённое значение имеет покрытие, из которого изготовлена беговая дорожка. Исторически прежде дорожки были земляными, гаревыми, асфальтовыми. В настоящее эпоха дорожки для стадионах изготовлены из синтетических материалов, таких будто тартан, рекортан, регупол и других. Для крупных международных стартов технический комитет IAAF сертифицирует род покрытия сообразно нескольким классам.

В качестве обуви спортсмены используют специальные беговые туфли — шиповки, обеспечивающие хорошее сцепление с покрытием. Соревнования сообразно бегу проводятся практически в любую погоду. В жаркую погоду в беге для длинные дистанции могут также организовываться пункты питания. В ходе бега спортсмены не должны мешать побратанец другу, чтобы присутствие беге особенно для длинные и средние дистанции возможны контакты бегунов. На дистанциях от 100 м до 400 м спортсмены бегут круг сообразно своей дорожке. На дистанциях от 600 м — 800 м начинают для разных дорожках и путем 200 м выходят для общую дорожку. 1000 м и более начинают старт общей группой у линии, обозначающей старт. Выигрывает тот спортсмен, который первым пересекает линию финиша. Присутствие этом в случае спорных ситуаций привлекается фотофиниш и первым считается тот легкоатлет, часть туловища которого первой пересекла линию финиша. Начиная с 2008 возраст IAAF начала постепенное внедрение новых правил, с целью повышения зрелищности и динамизма соревнований. В беге для средние, длинные дистанции и стипльчезе совлекать 3 худших по времени спортсменов. В гладком беге на 3000 м и стипльчезе преемственно изза 5 , 4 и 3 круга накануне финиша. В беге для 5000 метров также троих после 7, 5 и 3 круга соответственно. Начиная с чемпионата Европы 1966 возраст и Олимпийских игр 1968 возраст для регистрации результатов в беге для крупных соревнованиях, используется электронный хронометраж, оценивающий результаты с точностью до сотой доли секунды. Однако и в современной лёгкой атлетике электроника дублируется судьями с ручным секундомером. Рекорды мира и рекорды более низкого уровня фиксируются в соответствии с правилами IAAF.
— Posted by Abduldon at Mon Jul 16 14:08:37 2018

Name:


E-mail:


URL:


Comment:


Contact
Danilo Segan

This is blog (web log) of Danilo Šegan (or Данило Шеган).

Archives
2017-Jan
2013-Dec
2011-Nov
2011-Oct
2011-Aug
2011-Jul
2011-Jun
2011-May
2010-Oct
2010-Aug
2010-Jul
2010-Apr
2010-Mar
2010-Feb
2010-Jan
2009-Dec
2009-Oct
2009-Aug
2009-Jun
2008-Oct
2008-Aug
2008-Jul
2008-Jun
2008-May
2008-Apr
2008-Mar
2008-Feb
2007-Dec
2007-Oct
2007-Aug
2007-Jul
2007-May
2007-Apr
2007-Feb
2007-Jan
2006-Nov
2006-Oct
2006-Aug
2006-Jul
2006-Apr
2006-Mar
2006-Feb
2006-Jan
2005-Sep
2005-Jun
2005-May
2005-Apr
2005-Mar
2005-Feb
2004-Dec
2004-Nov
2004-Oct
2004-Sep
2004-Aug
2004-Jul
2004-May
2004-Apr
2004-Mar
2004-Feb
2004-Jan
2003-Dec
2003-Nov
2003-Oct
2003-Sep
1983-Mar

< January 2017
MoTuWeThFrSaSu
       1
2 3 4 5 6 7 8
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031     
Categories

Links
Kvota.net
Prevod.org
My study page
Srpski.org
GNOME
Friends' Blogs
alex (en)
bc (en)
Bojan Živanović (sr)
Carlos (en)
Goran (sr)
imp (sr)
lilit (sr)
Oskuro (en)
Zombie (sr/en)
Feeds
RSS