И грану сунце...

И тако, на препоруку пријатеља који се бави банкарским послом, пређем ја у неку Ха-Ве-Бе банку („они су чланови Уникредит групе, једне од највећих банкарских група у Европи, блабла, сигурно озбиљно раде посао“, итд). И све би фино и лепо: особље љубазно и зна посао, Виза голд картица готова за 2-3 недеље, е-банка ради из Убунтуа, добијам услуге „личног банкара“...

Ал' би зима, брзо и зађе...

А затим треба да стигне плата, прва код њих. Из иностранства. И настане проблем. Ту негде око Божића (по Грегоријанском календару), тј. читава ми фирма на „распусту“, и немам коме да се обратим до да верујем информацијама из усране банке да недостају неки подаци на SWIFT формулару. (Онако, узгред: хм, ако је нешто радило код Интезе, то је бар пријем новца)

И после пар зивкања, кад се завршише „наши“ и „њихови“ празници, разреши се то некако. Бог те пита како, мени не рекоше. Јест' потрајало преко 2 недеље, али празници, Нова година, па наш Божић, па... разумем... и саосећам!

И баш тад мора и помрачење?

И онда јануар: Canonical издаје плату око 20. у текућем месецу (да, за тај месец!), и 22. добијам позив да обавестим фирму да недостају неки подаци. Опет. Пуна адреса, град и држава фирме. И шаљу они из усране банке SWIFT рекламације, банка предузећа увек одговара истим, пуним подацима (са којима шаље од почетка, или бар тако тврде), али ништа се не разрешава. Паре чуче у усраној банци дуже од 2 недеље, објашњавају ми како они не могу да ми раскњиже зато што су обавезни према НБС по Закону о спречавању прања новца да доставе све детаље, и тако даље, тако ближе. Из банке предузећа ми пошаљу контакт (име и број телефона) са киме могу да коначно разреше проблем, али мој „лични банкар“ из усране банке не може да упути међународни позив (да, да, долазимо до „вот д фак“ дела). О не, број експозитуре на који би њега могли добити је практично увек заузет, па ни њега не могу позвати. Он препоручује e-mail, па када му набавим такав контакт, он пошаље стандардни образац у који дода напомену црвеним словима „Морате навести пуну адресу, град и државу налогодавца“, пропраћен неспретним енглеским текстом.

Ја једног дана попиздим (треба да идем до Бразила 12. фебруара, а све ово траје до негде 7-8. фебруара), одем тамо, кажем да не одлазим из банке док се не разреши ситуација. И за дивно чудо, овај пут све прође уз његов коментар „ево све је прошло када сам послао онај имејл са пуним подацима“. Ја се насмејем, кажем како не може после две недеље (други пут) бити све „у реду“, питам га како могу да испитам одоворност особља у усраној банци, он ми да неки стандардни контакт јошбоље@усрана-банка.ко.ју и број телефона.

И напишем ја њима подужу анегдоту о мојим искуствима на шта ми они одговоре да нису примили потпуне податке, да није до њих (а не одговоре ми која је разлика између последњег пријема и оних ранијих), и као то је то.

Ма није помрачење, однесоше Сунце душмани!

Али онда финале, фебруар месец, 23. дан по реду. Стиже мени е-писамце од „личног банкара“ да опет има проблема са приливом из иностранства. Ја сам, наравно, недоступан, зато што управо летим изнад Атлантика на путу из Сао Паула, па ми ето посла ситну књигу. Наравно, ја то видим тек у суботу, и ускликнем од среће. Хитно одговарам како треба да одбију уплату и како мењам банку.

Да, да, већ два пута су ми држали новце по 2 недеље, нећеш и трећи пут! Но, и ту они завлаче: морају да чекају два дана да случајно не стигне одговор на рекламацију (ал' пошто сам рекао администрацији предузећа да не одговара, ја знам да неће стићи ;)), али напокон ми јавише данас да ће ипак вратити новце тамо одакле су кренули.

И тако, док размишљам којој банци да се окренем (на ум ми падају Сосијете и Рајфајзен, па ако неко жели да ме спречи, нек' ми пише :), чекам да плата стигне на стари рачун у Интези, налетим на Закон о спречавању прања новца и прочитам на шта се он односи и шта тачно тражи.

Просвећење (или „А закон каже...“)

И види, молим те, чуда. Члан 5 дословце вели:

Члан 5.

Обвезник је дужан да утврди идентитет странке, прикупи податке о странци и трансакцији, као и друге податке који су, у смислу овог закона, значајни за откривање и спречавање прања новца (у даљем тексту: идентификација) у следећим случајевима:

1) при отварању рачуна или успостављању другог облика пословне сарадње са странком;

Не ради се о овоме: ја сам се идентификовао личном картом при отварању рачуна. (Из уводног пасуса се види да банка као „обвезник“ треба да прикупља детаље о трансакцији само ако је испуњен неки од ових услова)

2) при свакој трансакцији (готовинској или безготовинској) или при више међусобно повезаних трансакција у укупном износу од 15.000 евра или више у динарској противвредности, по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције (у даљем тексту: у динарској противвредности), осим у случају кад је идентификација извршена у складу са тачком 1) овог става;

На несрећу, плата ми не прелази 15.000 евра, ма колико ја то желео ;)

код послова у вези са животним осигурањем:
...

Кратко — ма јоок.

при свакој трансакцији (готовинској или безготовинској) независно од вредности те трансакције, ако се сумња да се ради о прању новца у вези са трансакцијом или странком;

Е ово већ има смисла, али лепо сам објаснио банци да ја паре перем у веш машини на 30 степени без центрифуге (уз омекшивач, да би биле лепршаве), те места сумњи нема!

при уплати или исплати новца код приређивача класичних игара на срећу...

Ни ово није, те ми преостаје само могућност да сам заиста сумњив перач новца (а ако сте својој банци сумњиви, боље мењајте банку :), или да ме из усране банке лажу. Или они имају користи да држе моје паре пар недеља, а мени би наплатили повеће камате да им толико дугујем две недеље. Или су просто неспособне будале.

Типујем на то да су неспособни лажови. А вама не препоручујем усрану HVB банку! И још једном, ако неко има добре разлоге да ме спречи да сутра посетим банке Рајфајзен и Сосијете, нека ми јави што пре. :)

The situation was simple: megaraid drivers used by default kernel panic at random points during installation: sometimes right after boot, sometimes during partitioning, sometimes toward the end of the installation.

The real solution would be to fix the new megaraid drivers in the Linux kernel source, but I don't have the time nor knowledge to do so at the moment (though, knowledge can be acquired over time :). The workaround is to use the megaraid legacy driver, which is already shipped by Ubuntu.

The only slight problem is that it still doesn't recognize the HP NetRaid 1M controller as the supported one, so the module is not loaded, and loading it manually doesn't help. I've used a patch from SUSE Linux Rants to make megaraid.c and megaraid.h from linux-source-2.6.17 recognize the controller (which just adds the corresponding list of PCI IDs to the driver).

The tricky bits have now been to add this to installation media, and I decided to go with Live CD instead of the Server Install CD, since it was simpler, and I don't mind having full desktop on the server as well.

Following the instructions on customizing Live CD, I've extracted Linux source there, got the megaraid.c and megaraid.h files out of it, patched them with the above mentioned patch, put it all into a /root/tmp (inside edit/—extracted filesystem) with some include files, and built the module megaraid.ko, putting it into lib/modules/2.6.17-10-generic/kernel/drivers/scsi/megaraid.ko instead of the old legacy one, and removing all the new ones from lib/modules/2.6.17-10-generic/kernel/drivers/scsi/megaraid/ (to avoid panics since they'll still be loaded).

To build the driver, one can use make -C /lib/modules/2.6.9-11.EL/build SUBDIRS=/usr/src/megaraid modules command if the above archive was extracted inside /usr/src/megaraid (see RHEL4 tips.

After doing that, I've also added "megaraid" to the /etc/initramfs-tools/modules, and rebuilt the initrd using instructions on Live CD customization page.

Finally, I've constructed a Live CD, tested it with qemu, and then booted and installed the server off it. Finally a fully working system (everything else was recognized automatically). I can provide the ISO image for those interested, but it would be better if someone created an ISO image for ubuntu-server installation instead.

The bug about missing megaraid support is bug #82124 in Launchpad.

Warning: note that if you update your linux-image package, you'll again end up with new-style megaraid drivers being loaded, and the old-style being overwritten with the one without support for the NetRaid PCI IDs.

The instructions here should help for both HP NetServer LP 1000R and 2000R.