My "practice drive" (with my sister as a "navigator" :) to GUADEC and back (~2000km total) went fine, though with a replacement car.

Main destination is going to be Alicante, Spain, visiting Carlos Perelló Marín, but on the way there and back, we are going to stop by a few cities.

The rough plan is as follows:

Though, going by car, the entire plan is open for change.

I've figured out where to stay in Vienna, Brno and Alicante, but will gladly accept recommendations for cheap accommodation for rest of the stops :) Any tips on the parking regime and similar won't be wasted either.

Алфа 159: прва слика (телефоном) на Делта плацу

Више утисака касније (нарочито после планираног пута кроз Европу), а за сада само једна констатација: ако узмете светлу унутрашњост, и патоснице су светле! А јуче је пала киша када сам преузимао ауто. :)

The guy at the border 'accidentally' missed to hand me a USB key (which I am supposed to carry on from one control point to the other, and probably contains all the info already processed), what I found out at the next control point. When I came back to get the USB key, he said some things about how he can't find the image of my car in the computer, and how I should give him a tip of 5 euros for him letting me through (all in Bulgarian, so I could understand him only because Serbian and Bulgarian are somewhat alike). Not wanting to lose any more time at the border (I still had some 6-8h of driving to do), I gave him 10 euros (the smallest bill I had), and got my USB key.

It would not be that bad if I was the only sucker: I've seen a few other people going back for their "chips", and paying money to a guy sitting in a box with a sticker of "No payments are made here". I emailed the Bulgarian Ministry of Foreign Affairs, and the Bulgarian Customs, but I am not sure if that'll be of any use.

I am sort of used to fighting this in Serbia, but didn't expect it in European Union as well. I guess being in the EU doesn't help stop small-scale corruption either (and we all know it doesn't help stopping big-scale corruption, with the grand example of OOXML).

За утеху, добио сам заменско возило и овлашћење да га користим и у иностранству. На крају ћу њим до Истанбула. Надам се да ће следеће недеље стићи и да ћу следећи унос на ову тему бити позитиван. Највише ме брине то што сам желео да тај исти нови ауто искористим да се провозам Европом на 15-так дана. Већ сам и слободне дане узео.

За оне који желе да знају која је то фабрика која тако уредно испоручује аутомобиле: Алфа Ромео.

Препоручујем им нови слоган: Алфа, морате је баш желети!

Оно што је урађено до сада, нарочито у вези Београда и Новог Сада, је одлично, и све похвале досадашњим учесницима овог подухвата мапирања Србије.

Међутим, нисам могао да нађем никакав правилник или водич за мапирање. Зато, ево онога што сам ја установио до сада за моје личне потребе.

Упутство за мапирање Србије (или бар Земуна)

Називи улица и објеката ћирилицом (name ознака)

Разлози су једноставни: махом се препоручује употреба језика и писма који се користи на уличним таблама — код нас је то ћирилица.
А уличне табле су најчешће ћириличне... Додатно, не користи се енглески начин писања великих слова, иако се то помиње у горе поменутом документу.

Латинични називи објеката и улица се бележе употребом ознаке name:sr@latn

И поред тога што је ћирилица подразумевана, врло је корисно имати убележене и латиничне називе — ово ће омогућити претрагу на било којем од два писма на openstreetmap.org. И даље остаје дилема да ли користити „sr@latn“ или „sr@latin“ као ознаку језика („latn“ је ИСО 15924 ознака за латинично писмо).

Бележе се и стари називи улица

Када год је стари назив улице познат, он се бележи помоћу ознака old_name и old_name:sr@latn. Ово ће омогућити и претрагу по старим називима улица. Како решити питање алтернативних имена (да, имамо улице које имају два актуелна назива) и више старих назива још нисам одлучио.

Означавање насељених места

Градови су „place: city“, остала насељена места „place: town“ или „place: village“, општине у оквиру градова су „place: suburb“, а општине ван градова (у којима се налази више насељених места) са „place: county“. Према упутству, имена треба бележити помоћу „place_name“ ако се ради о области, уместо „name“ када се ради о појединачним тачкама.

Означавање припадности

Читав OpenStreetMap тренутно одређује припадност објеката насељеним местима помоћу растојања — ово није врло поуздан метод, па би најбоље било почети са одговарајућим означавањем. Да би то било могуће касније програмски искористити, предлажем да се is_in ознака користи на следећи начин:

• за улице — име насељеног места или општине из „name“ ознаке
• за општине користити назив града (или државе, ако се ради о општини која није део града већ садржи више насељених места)
• за градове користити назив државе
• за насељена места користити називе општина у којима се налазе

Надам се да је јасно да је ово само предлог, и да очекујем примедбе.

Категоризација путева

На страници мапирања Србије је делимично појашњено како означавати путеве, но, покушаћу да допуним једном јаснијом поделом. Савети са те странице о употреби ref и int_ref ознака остају.

Врста пута	Вредност за highway	Разлози
Аутопут	motorway	Ознака за пут без пресецања у нивоу; за незавршене ауто-путеве као што је Београд–Нови Сад можемо користити и „trunk“, мада ми се чини да ми немамо потребе за употребом „trunk“ уопште.
Магистрални	primary	Важни међумесни путеви
Међумесни	secondary	Мање важни међумесни путеви
Булевари и важне улице у градовима	tertiary	У већим градовима треба избегавати употребу „primary“ или „secondary“ путева — углавном се ради о улицама које не припадају самим међумесним путевима.
Остале улице	residential	Све остале улице у насељеним местима које имају називе.
Помоћне улице	service	Помоћни путеви: на пример, између зграда, приступне, паркинзи, бензиске пумпе...
Пешачке зоне	pedestrian	Улице као што су Кнез Михајлова у Београду или део Господске у Земуну — њима је могућ приступ и аутомобилом, али је то готово увек забрањено.
Путеви за пешаке	footway	Путеви који служе искључиво за пешаке — шеталишта (нпр. Земунски кеј) или већи тротоари (нпр. дуж Булевара Николе Тесле).

Као што се може приметити, и сам имам још много недоумица. Зато, све примедбе су добродошле. Када мало унапредим упутство, додаћу га и међ' вики стране мапирања Србије.

Тренутно стање у Земуну

Прошао сам цео центар Земуна и већи део Горњег града. Даљи делови Горњег града (између Првомајске, Угриновачке и Цара Душана) су означени, али недостају подаци о именима многих улица, као и подаци о томе која је улица једносмерна и на коју страну. Свака помоћ је у томе добродошла. Све „иза“ новосадског пута (нпр. Алтина, Земун поље...) није мапирано.

Већи део Земуна сам већ покрио — ипак недостају имена неких улица

Такође планирам да допуним и Мухар и Гардош осталим пешачким стазама (степеницама од Мухара ка Гардошу), али сам заборавио да понесем GPS уређај и Нокију Н800 прошле недеље када сам прошетао туда. Не би било лоше додати и све занимљиве објекте (школе, поште, ATM уређаје, итд).

Будућност

Када покријем Земун и бар неке делове Новог Београда, вероватно ћу пажњу усмерити на убацивање ограничења (како би програми који дају упутства за стизање до неког места могли добро да обаве посао), као и интересантних објеката. Међутим, не очекујем да ћу имати много времена да посветим овом пројекту у будућности, али се надам да ћемо достићи довољну покривеност и популарност како би OpenStreetMap постао најчешће коришћена мапа града.