Оно што је урађено до сада, нарочито у вези Београда и Новог Сада, је одлично, и све похвале досадашњим учесницима овог подухвата мапирања Србије.

Међутим, нисам могао да нађем никакав правилник или водич за мапирање. Зато, ево онога што сам ја установио до сада за моје личне потребе.

Упутство за мапирање Србије (или бар Земуна)

Називи улица и објеката ћирилицом (name ознака)

Разлози су једноставни: махом се препоручује употреба језика и писма који се користи на уличним таблама — код нас је то ћирилица.
А уличне табле су најчешће ћириличне... Додатно, не користи се енглески начин писања великих слова, иако се то помиње у горе поменутом документу.

Латинични називи објеката и улица се бележе употребом ознаке name:sr@latn

И поред тога што је ћирилица подразумевана, врло је корисно имати убележене и латиничне називе — ово ће омогућити претрагу на било којем од два писма на openstreetmap.org. И даље остаје дилема да ли користити „sr@latn“ или „sr@latin“ као ознаку језика („latn“ је ИСО 15924 ознака за латинично писмо).

Бележе се и стари називи улица

Када год је стари назив улице познат, он се бележи помоћу ознака old_name и old_name:sr@latn. Ово ће омогућити и претрагу по старим називима улица. Како решити питање алтернативних имена (да, имамо улице које имају два актуелна назива) и више старих назива још нисам одлучио.

Означавање насељених места

Градови су „place: city“, остала насељена места „place: town“ или „place: village“, општине у оквиру градова су „place: suburb“, а општине ван градова (у којима се налази више насељених места) са „place: county“. Према упутству, имена треба бележити помоћу „place_name“ ако се ради о области, уместо „name“ када се ради о појединачним тачкама.

Означавање припадности

Читав OpenStreetMap тренутно одређује припадност објеката насељеним местима помоћу растојања — ово није врло поуздан метод, па би најбоље било почети са одговарајућим означавањем. Да би то било могуће касније програмски искористити, предлажем да се is_in ознака користи на следећи начин:

• за улице — име насељеног места или општине из „name“ ознаке
• за општине користити назив града (или државе, ако се ради о општини која није део града већ садржи више насељених места)
• за градове користити назив државе
• за насељена места користити називе општина у којима се налазе

Надам се да је јасно да је ово само предлог, и да очекујем примедбе.

Категоризација путева

На страници мапирања Србије је делимично појашњено како означавати путеве, но, покушаћу да допуним једном јаснијом поделом. Савети са те странице о употреби ref и int_ref ознака остају.

Врста пута	Вредност за highway	Разлози
Аутопут	motorway	Ознака за пут без пресецања у нивоу; за незавршене ауто-путеве као што је Београд–Нови Сад можемо користити и „trunk“, мада ми се чини да ми немамо потребе за употребом „trunk“ уопште.
Магистрални	primary	Важни међумесни путеви
Међумесни	secondary	Мање важни међумесни путеви
Булевари и важне улице у градовима	tertiary	У већим градовима треба избегавати употребу „primary“ или „secondary“ путева — углавном се ради о улицама које не припадају самим међумесним путевима.
Остале улице	residential	Све остале улице у насељеним местима које имају називе.
Помоћне улице	service	Помоћни путеви: на пример, између зграда, приступне, паркинзи, бензиске пумпе...
Пешачке зоне	pedestrian	Улице као што су Кнез Михајлова у Београду или део Господске у Земуну — њима је могућ приступ и аутомобилом, али је то готово увек забрањено.
Путеви за пешаке	footway	Путеви који служе искључиво за пешаке — шеталишта (нпр. Земунски кеј) или већи тротоари (нпр. дуж Булевара Николе Тесле).

Као што се може приметити, и сам имам још много недоумица. Зато, све примедбе су добродошле. Када мало унапредим упутство, додаћу га и међ' вики стране мапирања Србије.

Тренутно стање у Земуну

Прошао сам цео центар Земуна и већи део Горњег града. Даљи делови Горњег града (између Првомајске, Угриновачке и Цара Душана) су означени, али недостају подаци о именима многих улица, као и подаци о томе која је улица једносмерна и на коју страну. Свака помоћ је у томе добродошла. Све „иза“ новосадског пута (нпр. Алтина, Земун поље...) није мапирано.

Већи део Земуна сам већ покрио — ипак недостају имена неких улица

Такође планирам да допуним и Мухар и Гардош осталим пешачким стазама (степеницама од Мухара ка Гардошу), али сам заборавио да понесем GPS уређај и Нокију Н800 прошле недеље када сам прошетао туда. Не би било лоше додати и све занимљиве објекте (школе, поште, ATM уређаје, итд).

Будућност

Када покријем Земун и бар неке делове Новог Београда, вероватно ћу пажњу усмерити на убацивање ограничења (како би програми који дају упутства за стизање до неког места могли добро да обаве посао), као и интересантних објеката. Међутим, не очекујем да ћу имати много времена да посветим овом пројекту у будућности, али се надам да ћемо достићи довољну покривеност и популарност како би OpenStreetMap постао најчешће коришћена мапа града.