Домаће представништво Федекса је предузеће Летећи товар (Flying Cargo Yugoslavia). Поред обављања делатности којом се Федекс иначе бави, Товарци се баве и шпедитерским услугама. Сва срећа, иначе би процес био много сложенији.
Наравно, нису они искључиво криви за то. Наша царина не дозвољава физичким лицима да се баве тим послом, осим ако нешто иде преко поште царињења, када никаквих проблема нема. А и нису они једини: Де-Ха-Ел и Упс! раде исту ствар, по приближно истим ценама. Довољан знак како конкуренција код нас ради — види, ови млате паре од муштерија на овај начин, могли бисмо и ми.
О чему се тачно ради? Када наручите нешто из иностранства, ако то стиже преко неке од курирских служби, сама курирска служба ће зарадити неке паре на томе што су пренели пакет за Вас преко целог света, а домаће представништво ће зарадити још неке паре на томе што су послали један образац нашој царинској служби. А ако се ради о мањим пакетима или документима, тај однос ће бити у корист домаћег представништва.
Тако, ја сам пре недељу дана наручио троћелијску батерију за мој HP Mini 2140, која је коштала $55 на getpartsonline.com. Једино је Федекс понуђен као опција за испоруку у Србију, у две варијанте: 3-5 радних дана за $33 и 1-3 радна дана за $38. Одлучим се за испоруку за 1-3 радна дана. Очекујем на све то ($55 + $38 = $93) царину и порез од 18%, тј. око 1.140 динара.
А добијам шта? Шпедитерске услуге од 4.838 динара, обраду царинских захтева са царином и порезом од 2.409 динара, односно трошкове по пријему од 7.247 динара. Од чега 4.838 иде Летећем товару! Сама батерија је коштала око 3.800 динара, а испорука око 2.600 динара. Тј. Федекс је зарадио скоро дупло мање од Товараца (добро ме натоварише, зар не?) за пренос пакета од пола киле од Америке до Београда а ови су однели један образац царини. Традиционална српска пословност.
Како је заправо све текло? Чим су ме позвали у понедељак из Федекса, дочекао сам их са: „а ово ће, претпостављам, бити у вези стандардног драња шпедитерским услугама?“ Нелагодно се госпођица насмеја са друге стране и рече да јесте, управо се о томе ради. Наравно, ту је увек и опција откупа товарног листа за 1.500 динара када то може и неко други да ради (али и даље морам да нађем другу агенцију регистровану за шпедитерске услуге). Како им потпишете да пристајете на непознату суму трошкова и да вас они заступају пред царинским органима, они ће чим пре (за дан-два) то и оцаринити и онда вам понудити могућност испоруке — али ако се радно време ближи крају, боље је сутра.
Знам ја како ово функционише, и једном сам већ овако одбио пакет — Новел ми је слао бесплатно примерак најновијег OpenSUSE-а из Немачке са декларисаном вредношћу од 25 евра (таман преко наше границе од 20 евра), махом због књижице у кутији. А Федекс је понудио да ми све обави за тричавих 4.5 хиљаде динара, уз царину на нешто што нисам ништа платио. Ако се царина плаћа на паре потрошене у иностранству (пошто се трошкови поштарине рачунају у основицу), онда ми не пада на памет да је плаћам када нисам ни динара потрошио.
Међутим, како то ради Пошта царињења а да нема потребе за „шпедитерима“? Тамо сам одлазио као физичко лице и без икаквих проблема разјашњавао шта је требало. Зашто тако нешто не могу да раде и курирске службе?
Па сигурно да могу, али домаћи представник не жели да се одрекне овог слатког прихода за који не треба ништа да се помучи. Зато сам и пристао овај пут. Имам сву документацију, и прослеђујем је на fedexoffice.customerrelations@fedex.com. Подржавам и све остале да исто учине, не бисмо ли коначно добили разумне курирске службе и код нас.