Пре једно месец и по дана је стигла моја алфица: 159-ка са мотором 2.2JTS.
До сада је већ преживела један подугачак пут од преко шест хиљада километара: до Шпаније (преко Аустрије, Чешке и Немачке) и назад (нешто краћим путем ;).
Ја и моја нова алфица ;)
Укратко, сам ауто је из Елеганте серије, црне боје са „алфатекс“ седиштима у беж боји. Мотор је 2.2 JTS са 185 „коња“, максималном брзином од 222км/ч и потребних 8,7 секунди до 100км/ч. Конкретно, ради се о моделу из 2008. године (Model Year 2008), па је маса аутомобила скресана за 45 килограма. Декларисана потрошња је 12 литара по граду и 8 литара на отвореном — права искуства о томе касније.
Изглед и последице
Мислим да је свима јасно да се ради о вероватно најлепшем аутомобилу из „Д сегмента“. Толико је упечатљив да ме је пре неки дан неко посматрао док сам га упаркиравао у Змај Јовиној у Земуну (било је свега 30-40см између два аутомобила, па је потрајало док сам га лепо „сместио“ :), и дочекао са „много ти је леп ауто“ када сам изашао :)
Права лепотица...
Ауто се упадљиво шири на боковима, што, наравно, повећава стабилност, а даје и помало агресиван изглед. Међуосовинско растојање је релативно малих 2700мм, што доприноси бољем изгледу и управљивости, али не и простору у кабини — када се максимално удобно сместим и седиште повучем скоро до краја, на задњој клупи готово да не остане места.
...или ипак звер?
Издигнута „задњица“ не помаже прегледности, тако да су задњи паркинг сензори стандардна опрема на свим 159-кама. Елеганте серија укључује и предње паркинг сензоре, па је и поред непрегледног аутомобила паркирање веома једноставно.
Истовремено и елеганција и спортски дух
Унутрашњост
Сама унутрашњост је у комбинацији беж и црне боје, и делује веома квалитетно урађено (осим једне пластичне капице за шраф која је отпала испод ручице задњих врата).
Све је окренуто возачу
Новина за 2008. годину је и централна конзола боје титанијума (за разлику од старијих модела где је коришћена металик сива), што се још боље уклапа са црном-беж комбинацијом.
Ова комбинација боја је мени врло привлачна, али постоји и један проблем: уз њу долазе и беж патоснице. Не знам како други пролазе, али у ауто-перионицама их неретко више избрљају него што их оперу, тако да ћу у сваком случају набављати или патоснице у црној боји, или резервне светле како бих могао наизменично да их перем.
Како сам већ нагласио, места на задњој клупи и нема превише, али то важи само ако возач воли да седи ниско и далеко (ја волим да су ми ноге у коленима савијене под тупим углом). Иза сувозача има сасвим доста места, па макар се радило и о вишим особама, тако да није да места има мало, већ да ја умем да се раширим :).
Звучна изолација је одлична све до неких 160-170 км/ч, осим што је ауто прилично бучан при прелазу преко неравнина.
Безбедност
Од опреме која је у вези са безбедношћу, Елеганте серија укључује помоћ при кочењу (ABS + EDB), контролу стабилности (VDC код Алфе) и проклизавања (ASR), задржавање на узбрдици („hill holder“), контролу кочења мотором (MSR), Q2 систем (самоблокирајући диференцијал, новина за 2008. — пандан Q4 систему само без погона на сва четири точка, али нећу много слагати ако кажем да немам појма зашто је ово битно ;), 9 ваздушних јастука (ово ми је нешто сумњиво, пошто знам да стандардно долази са 7 уз један необавезни), сензоре за таму, кишу и мирисе, светла за маглу и поменуте паркинг сензоре и напред и позади. Како ми је видљивост од пресудног значаја, ја сам на све то додао и ксенонске фарове (што иде и са прскалицама за предње фарове), и њима сам веома задовољан.
Најављен пут кочења је 36 метара са брзине од 100км/ч, а ја могу да приметим да кочница добро хвата и до сада се ниједном нисам нашао у опасној ситуацији (тј. кочење сам махом обављао сам, а не ABS систем :).
Додаци
Између осталог, ту је електрично подешавање ретровизора (стандардно у Елеганте серији) и електрично преклапање истих (додатна опрема). У Елеганте серији је стандардан и темпомат (или просто „одржавање брзине“, „cruise control“), као и двозонска аутоматска клима.
Стандардно (за Елеганте серију) долази и CD MP3 плејер: нисам га заправо ни испробао, пошто MP3 музику пуштам преко Blue & Me система и USB меморија. Испробао сам радио, и он ради, мада не знам шта се ту више има рећи — радио к'о радио, добро је радио. ;)
Музика је доста добра, и звучна изолација је довољно добра да углавном могу да држим јачину тона на неколико најнижих ступњева. Постоји и могућност аутоматског појачавања са повећањем брзине (када се и звук мотора и струјање ваздуха појачавају :), и то задовољава, мада има се ради о дискретним ступњевима јачине. Напомињем да ја и немам нешто истанчан слух, па би они прави сладокусци вероватно желели да искористе опцију BOSE система.
Што се паркинг сензора тиче, једна напомена — ауто ће морати да буде чист. Ако није, тј. нарочито ако су паркинг сензори запрљани, они ће свирати неуморно и неће пружати апсолутно никакву помоћ. А како се оглашава само онај паркинг сензор који је најближи препреци, један запрљан значи и да је цео систем неупотребљив.
Нажалост, моји страхови у вези са Мајкрософтовим софтвером у колима су се остварили. Пуштање музике преко Blue&Me система проузрокује доста проблема — сам систем преузима екран главног рачунара, па тако ће ми можда приказати која је следећа песма када су ми важнији паркинг сензори или неки од других података. Такође, да све буде још лепше, ако USB меморија стоји уштекана у одговарајући порт, при паљењу аутомобила није могуће знати да ли ћете добити музику са USB-а или не — понекад систем препозна, а понекад пријављује како је „no media found“. Као и са Виндозом у стара времена (не знам како је данас), иштекати и поново уштекати решава проблем.
Што се тиче везе телефона и Blue&Me система (преко Bluetooth-а), то наизглед ради добро. Препознавање гласа и гласовне наредбе не раде баш најбоље, али уз мало муке се можете и испричати са аутомобилом.
Пошто за готово сваки уређај који поседујем имам и пуњач за кола, напоменуо бих да постоји и једна „упаљач-утичница“ (нажалост, мој примерак је дошао без самог упаљача, али то је, верујем, случајан пропуст). Из упутства ми се чини да је могуће добити и другу утичницу/упаљач за задњу клупу, али то је, претпостављам, додатна опрема (можда „Пушачки кит“ од 30€ — да сам помислио да ће ми то донети још једну утичницу, вероватно бих га узео :).
Мотор
Како је већ речено, ради се о 2,2-литарском JTS мотору са 185 коња (по декларацији, нисам мерио колика је снага на точковима). Убрзање до стотке је могуће постићи за 8,7 секунди.
Alfa Romeo 2.2 JTS
И мотор је део који је фантастичан — алфица одлично убрзава, и до 160 км/ч и не осетите апсолутно никакво напрезање мотора. За бржа међуубрзања до око 190 км/ч је могуће користити нижи (тј. пети) степен преноса, и тада можете уживати у звуку мотора на вишим обртајима. У вожњи аутопутем у опсегу од 110–200км на сат можете користити и шесту брзину: мотор је прилично еластичан, а у шестој су међуубрзања на нивоу осталих аутомобила на ауто путу (чак и на нижим брзинама). Проблема са претицањем нисам имао ниједног тренутка, и вожња аутопутем је права милина — нарочито ако је викенд на европским (нпр. немачким :) путевима — када нема ни камиона.
Ипак, није све тако савршено — када је мотор загрејан, на обртима до 1500 у првом и другом степену преноса, мало слабије прима гас. Да све буде занимљивије, када је мотор хладан, тада гас прима одлично, па је потребно прилагодити стил вожње расположењу мотора. Ово уме да буде врло напорно у крени-стани вожњи по граду (десило ми се већ неколико пута да ми се угаси, па зато морам да дам гас до једно 2000 обртаја у минути, и квачилом контролишем брзину). Ово је, чини се, познат проблем са овим мотором, и решава се једноставним репрограмирањем убризгавања горива, али сама Алфа не нуди решење, па је питање колико је ово дозвољено због гаранције. :(
Што се потрошње тиче, моја прва искуства могу да потврде фабричке податке, али истовремено и да их оповргну. Наиме, потрошњу од око 8 литара на 100 километара је могуће постићи на отвореном — ако возите између 110 и 120 на сат. Одржавањем брзине од 140км/ч потрошња расте до 10–11 литара, за 160км/ч се ради о 12—13, а за 180км/ч већ 16 литара на сто километара, а преко 20 литара за брзине од преко 200 на сат (за све је крив отпор ваздуха :)).
У градској вожњи, са друге стране, није тешко постићи декларисаних 12 литара, али ко ће још узети алфицу са 2.2 мотором и то учинити? Ради се, наравно, о уживању у бржем стартовању, а тада потрошња иде до 14 литара, што и није тако страшно.
Срећом, ту је резервоар који прима 70 литара безоловног горива, па нећете морати да стајете баш сваки час.
Замерке
Махом су замерке козметичке природе, и не ремете саму вожњу — највише ми смета проблем са мењачем, али то ћу, надам се, средити у сервису. Све остало не смета у вожњи, што ми је ипак најважније (под вожњом не подразумевам градску вожњу у шпицу :).
- Понашање при закључавању
- Занимљиво, преклапање се не може подесити да буде активирано при закључавању, односно деактивирано при откључавању — прилично умањује саму вредност електричног преклапања ретровизора. Такође, упутство наводи како ће се при закључавању затворити и прозори, мада се то не дешава.
- Blue&Me заглупљивање
- Очекивано, Мајкрософтов софтвер брља. Да се ради о слободном софтверу, вероватно бих и сам могао да исправим ове проблеме :)
- Мењач је прилично тврд
- После врло мало вожње сам приметио да механика мењача има мало неприлике при бржој измени степена преноса — понекад се деси да „промаши“, па је потребно исправити грешку пребацивањем брзине у неутралан положај, пуштања квачила, и поновног пребацивања брзине. За ово планирам да идем у сервис (већ сам се најавио Делти :).
- Гушење мотора у првој и другој брзини на малим обртајима
- Видети овде и одељак о мотору
Замерке ипак нисам оставио за сам крај — пошто сам аутом ипак веома задовољан, на крају долазе и утисци из вожње.
Вожња
И коначно, да се мало позабавимо самом вожњом — која је и најважнији део приче за аутомобил као што је Алфа 159.
Још бољи је осећај при вожњи планинским завојима — регионални пут од Плзена (Чешка) до Пасауа у Немачкој је био управо такав, и то без гужве. Ауто неуморно прати пут, и могу се остварити и завидне брзине (профи возачи би сигурно могли и много брже, али нећу тврдити да сам профи возач :).
И као трећа ставка долазе завоји на аутопутевима — најзанимљивији су они у Шпанији (на „окрајцима“ Пиринеја) и Италији (Алпи) — комотно сам држао 160 на темпомату (више штедећи гориво него ауто). Када се узме у обзир да сам у том тренутку ја овај ауто возио највише једно 10 дана, оцена за понашање у кривинама, од једног лаика као што сам ја: савршено!
Алуминијумске фелне од 17" — и даље удобно
И последње — вожња по граду (или градовима :). Вероватно је јасно да је ауто мало већи него што би то био савршен градски ауто, тако да не треба говорити о савршеној градској вожњи. Ово, просто, није градски ауто, али је ипак веома употребљив — својом стартношћу дозвољава и мало агресивнију вожњу, ретровизори су доста добро постављени и покривају доста велики угао, али мртав угао и даље остаје, па је окрет преко рамена и даље неопходан.
Коначан закључак је — вожња је право задовољство у алфи 159. :)