Блогчетање

Шта је то што полиција не зна о новом закону о безбедности у саобраћају?

Данас су ме зауставили саобраћајци на Бранковом мосту у жутој траци — када сам био иза полицијског аутомобила регистрације М 53-64 (ускочио сам у жуту траку одмах иза њих, пре тога сам био у средњој траци ;).

Полиција се не сме кретати жутом траком без ротације!

Па, као прво они мисле да је њима дозвољено кретање жутом траком, вероватно на основу следећег члана:

Члан 39.

Трамвајском баштицом, односно саобраћајном траком намењеном за кретање возила за јавни превоз путника, дозвољен је саобраћај возила са првенством пролаза и возила под пратњом.

Међутим, они верују да је полицијско возило увек возило са првенством пролаза, али ипак је неопходно да имају укључену ротацију за то:

Члан 108.

Возило са првенством пролаза је возило полиције, Безбедносно-информативне агенције, Војске Србије, Војно-безбедносне агенције, хитне медицинске помоћи, односно ватрогасне службе, када дају посебне звучне и светлосне знаке.

Прво су ме зауставили на потпуно небезбедном месту за заустављање (још увек на мосту, на самом почетку траке за скретање десно), затим су се они непрописно паркирали на тротоару поред, и затим ми нису испрва дозволили да упишем примедбу у записник.

Међутим, они не знају са ким имају посла. Данило против ветрењача још једном. Ја сам од оних који је спреман да плати казну од 5.000 динара не би ли некога научио памети (и судске трошкове, ал' правда испред свега).

Тако сам ја морао да изађем из кола (и прекршим закон још једном, ал' то ми не уписаше :), дођем до њиховог аутомобила и тражим да се промени унето „Нема примедби“. Затим сам инсистирао да унесем да сам се кретао иза њиховог возила и то са намером скретања десно, што је службеник одбијао, док му нисам скренуо пажњу и на небезбедно заустављање и њихово непрописно паркирање, када је попустио бар са мојим првим захтевима. И врло тешка срца уписао у записник: „кретао сам се иза возила МУП М 53-64 без ротације“ (морао сам да га замолим да дода регистрацију и „без ротације“ још пар пута :).

И сада, шта је ствар: натерао сам га да унесе својеручно моју примедбу и самим тим сам припреми доказ о свом кршењу закона. Уз снимак новопостављене камере. Мени не гине казна. Ако из овога следи и јавно упозорење свим припадницима полиције од Управе саобраћајне полиције да не смеју да крше прописе, цена казне је права ситница.

Стигао је и тај дан, дан од којег почиње примена новог закона о основама безбедности у саобраћају, или, скраћено ЗОБС. Тј. не почиње баш, пошто не постоји институција која ће да бележи поене, а ни „Агенција“ која се тако често помиње у Закону није још формирана ил' бар није функционална. И гомила чланова старог ЗОБС и даље остаје на снази, али не бих сад о томе.

Много се прича и о пооштравању закона, али колико сам ја на кратко могао да приметим, није се баш толико тога променило. Једино су... мањи прекршаји поскупели.

Статистика каже да су главни узроци саобраћајних незгода у Србији — алкохол и брзина. Па, погледајмо како то изгледа.

Алкохол — некад и сад

На први поглед, граница за алкохолисаног возача је померена на 0,3 са 0,5 mg/l. Међутим, и даље се они који имају до 0,5 mg/l извлаче плаћањем само новчане казне (од 5.000,00 динара, истина), пошто су они, ето умерено пијани.

Ако сте се одлучили да повучете коју чашицу више, те алкометар покаже изнад 0,5 али и даље испод 1,2 mg/l, онда вам могу рећи да сте тек „средње пијани“. Можете ви то сигурно и боље, али ако се и тада одлучите да возите, спремите од 6 до 20 хиљада динара, а одморите од вожње бар три месеца. Чисто да се и средње отрезните. И да гледате ваш рејтинг на који сте управо додали 6 поена.

Ако сте већ претерали, онда сте стварно или тешки (испод 1,6), веома тешки (до 2,0) или потпуни пијанац. Овај пут за трежњење добијате новчано олакшање од 15 до 30 хиљада или (не по вашем избору, нажалост) до 30 дана пуног пансиона. Након што вашем дотадашњем резултату додате 10 за тешко, или 12 за веома тешко алкохолисање, бар не морате да бринете да ћете у наредних најмање 6 месеци за тешко, а 8 месеци за веома тешко пијанство скупити још бодова — пошто ни дозволу нећете имати. На тај начин ће и 24 месеца до „ресетовања“ резултата брже проћи, па то можемо назвати — срећом у несрећи.

А као и увек, ту је и понека занимљивост. Ако прецизно ишчитамо закон долазимо до тога да они који немају уопште алкохола у крви спадају у — благо алкохолисане. Не би то било толико страшно да и за њих не постоји казна — ако благо алкохолисани управљају нпр. аутобусом или су инструктори вожње, дужни су држави 5 хиљада.

Наравно, сигуран сам да никог не изненађује да наши законодавци нису чули за израз „трезан“, пошто се то у Закону ниједном не помиње (да ли су они икад трезни?). Зато су решили да сваког ко има мање од 0,3 mg/l алкохола у крви (укључујући и безалкохоличаре) прогласе бар благим алкосом. Да се не увреде људи.

Шта је овде промењено? Па ништа суштински, додати су поени и наплата за оне умерено пијане. Мислим да је такође и затворска казна умањена на највише 30 дана, а раније је било — 500 динара за дан, тј. до 60 дана. Све остало је исто као и раније, осим, наравно, ако је услед чињења прекршаја дошло и до саобраћајне незгоде.

Брзина

Са брзином је слична ситуација. Уведено је више категорија прекорачења брзине, са нарочитим акцентом на зоне школа и успореног саобраћаја, али осврнуо бих се једино на „обична прекорачења“ — она у насељу и ван насеља.

И шта је овде ново? Па, најзанимљивија ставка је могућност губљења дозволе на бар 30 дана када у насељу прекорачите брзину између 20 и 30 км/ч — до сада је то подразумевало паушалну казну, а по новом Закону је то у категорији прекорачења од 21–50 км/ч, те тако освајате и нових 4 казнена поена.

Слично, ван насеља је то уведено за прекорачења која су између 41 и 60 км/ч, док је за то раније било само паушална казна, мада се ван насеља може освојити свега 3 поена за овакво прекорачење.

Тако, ако желите да избегнете све осим плаћања казни, дозвољене максималне брзине су за 20 км/ч и 40 км/ч веће од максималних за путеве у, односно ван насеља (нпр. у насељима је максимална брзина 70 км/ч, а на ауто-путу 160 км/ч — раније је било 90 и 180 под истим условима).

Ова ограничења не би била страшна да нема много случајева као што су булевари у Новом Београду. На пример, Булевар Николе Тесле је улица у којој је безбедно возити око 90 км/ч када се прође хотел Југославија — пешаци су ретки (нема стамбених зграда ни са једне стране, а са друге је Дунав), по две траке за сваки смер, и смерови су раздвојени. Нема раскрсница на потезу од 2км осим укључења/искључења за некадашњи СИВ (са једним ретко коришћеним пешачким прелазом у тој зони). Зелени талас на том потезу од 2км се може ухватити ако се вози... 90 км/ч. Прегледност је таква да се готово цела деоница може обухватити погледом када се једном ступи на њу.

Надам се да ће овакви правци добити додатне табле које повећавају дозвољену брзину на рецимо 80 км/ч. И досадашњих 60км/ч је било бесмислено, а 50 на тој деоници ће бити права гњаважа.

Остале занимљивости

Прича се о разним другим стварима — те како је обавезно имати светлоодбојни прслук, и то при руци, како се не сме проћи на жуто, новом начину полагања и вожње после тога, итд.

Па ни ту се није много шта променило — да, прслук је обавезан, али не мора бити у кабини — закон тражи једино да буде у возилу, тако да нема качења на антену и коришћења као заставе. Да, у гепеку је сасвим океј. А да не заборавим, исти тај прслук кошта око 50 динара.

Што се тиче проласка на жуто — то је и раније било забрањено. А и даље је дозвољено не зауставити се уколико ће заустављање угрозити безбедност у саобраћају — ово је изричито наведено у члану 142). Ту важи и даље исто правило преживљавања: ако полицајац тврди да сте прошли на жуто или црвено, ви вичите зелено.

Што се тиче распр'е о томе како ће нови возачи годинама морати да имају искуснијег возача уз себе — ни то није истина. То важи само за оне који хоће да возе са 17 година, а пунолетни могу и сами да возе. Једина је разлика да добијају „пробну дозволу“ на годину дана, морају да имају ознаку „Р“ на аутомобилу, и не могу да возе између 23:00 и 5:00, што је и најважнија промена (и по мом мишљењу бесмислена, пошто је то много боље време за увежбавање вожње по већем делу нпр. Београда — улице су знатно празније, осим викендом). Исто важи и за 17-годишњаке, с тим што они морају уз себе да имају и искусног возача — ово је лепа промена, али би било још боље да су границу спустили на 16 година.

И наравно, обавезна дневна светла. По мом мишљењу, права будалаштина — не постоји ни једно истраживање које потврђује да она смањују број несрећа. Да, у условима смањене прегледности ће помоћи, али ионако је то било препоручено.

Међутим, постоје статистике које потврђују да се повећава број смртних случајева (нпр. Аустрија, Пољска, Бугарска), а нарочито се повећава број несрећа које укључују мотоциклисте.

А има ли возачкој Србији помоћи?

Наравно да има — али, промена закона са тим нема никакве везе. Сваком је дозвољено да сваке две године накупи 18 поена (међутим, подсетио бих, ово није такмичење „ко има више“), односно, сваком је дозвољено да начини одређен број прекршаја. Што се тиче тежих казни (затвор, губљење дозволе), оне наступају у отприлике истим случајевима као и до сада, с тим што неки од тих тежих прекршаја наступају „лакше“ него раније.

Према томе, шта је био највећи проблем са старим законом — што се није примењивао. Шта ће се променити новим законом? Ништа, ако се ни он не примењује.

А сад идем мало да возим овако „благо алкохолисан“. :)

Пре једно месец и по дана је стигла моја алфица: 159-ка са мотором 2.2JTS.

До сада је већ преживела један подугачак пут од преко шест хиљада километара: до Шпаније (преко Аустрије, Чешке и Немачке) и назад (нешто краћим путем ;).

Ја и моја нова алфица ;)

Укратко, сам ауто је из Елеганте серије, црне боје са „алфатекс“ седиштима у беж боји. Мотор је 2.2 JTS са 185 „коња“, максималном брзином од 222км/ч и потребних 8,7 секунди до 100км/ч. Конкретно, ради се о моделу из 2008. године (Model Year 2008), па је маса аутомобила скресана за 45 килограма. Декларисана потрошња је 12 литара по граду и 8 литара на отвореном — права искуства о томе касније.

Изглед и последице

Мислим да је свима јасно да се ради о вероватно најлепшем аутомобилу из „Д сегмента“. Толико је упечатљив да ме је пре неки дан неко посматрао док сам га упаркиравао у Змај Јовиној у Земуну (било је свега 30-40см између два аутомобила, па је потрајало док сам га лепо „сместио“ :), и дочекао са „много ти је леп ауто“ када сам изашао :)

Права лепотица...

Ауто се упадљиво шири на боковима, што, наравно, повећава стабилност, а даје и помало агресиван изглед. Међуосовинско растојање је релативно малих 2700мм, што доприноси бољем изгледу и управљивости, али не и простору у кабини — када се максимално удобно сместим и седиште повучем скоро до краја, на задњој клупи готово да не остане места.

...или ипак звер?

Издигнута „задњица“ не помаже прегледности, тако да су задњи паркинг сензори стандардна опрема на свим 159-кама. Елеганте серија укључује и предње паркинг сензоре, па је и поред непрегледног аутомобила паркирање веома једноставно.

Истовремено и елеганција и спортски дух

Унутрашњост

Сама унутрашњост је у комбинацији беж и црне боје, и делује веома квалитетно урађено (осим једне пластичне капице за шраф која је отпала испод ручице задњих врата).

Све је окренуто возачу

Новина за 2008. годину је и централна конзола боје титанијума (за разлику од старијих модела где је коришћена металик сива), што се још боље уклапа са црном-беж комбинацијом.

Ова комбинација боја је мени врло привлачна, али постоји и један проблем: уз њу долазе и беж патоснице. Не знам како други пролазе, али у ауто-перионицама их неретко више избрљају него што их оперу, тако да ћу у сваком случају набављати или патоснице у црној боји, или резервне светле како бих могао наизменично да их перем.

Како сам већ нагласио, места на задњој клупи и нема превише, али то важи само ако возач воли да седи ниско и далеко (ја волим да су ми ноге у коленима савијене под тупим углом). Иза сувозача има сасвим доста места, па макар се радило и о вишим особама, тако да није да места има мало, већ да ја умем да се раширим :).

Звучна изолација је одлична све до неких 160-170 км/ч, осим што је ауто прилично бучан при прелазу преко неравнина.

Безбедност

Од опреме која је у вези са безбедношћу, Елеганте серија укључује помоћ при кочењу (ABS + EDB), контролу стабилности (VDC код Алфе) и проклизавања (ASR), задржавање на узбрдици („hill holder“), контролу кочења мотором (MSR), Q2 систем (самоблокирајући диференцијал, новина за 2008. — пандан Q4 систему само без погона на сва четири точка, али нећу много слагати ако кажем да немам појма зашто је ово битно ;), 9 ваздушних јастука (ово ми је нешто сумњиво, пошто знам да стандардно долази са 7 уз један необавезни), сензоре за таму, кишу и мирисе, светла за маглу и поменуте паркинг сензоре и напред и позади. Како ми је видљивост од пресудног значаја, ја сам на све то додао и ксенонске фарове (што иде и са прскалицама за предње фарове), и њима сам веома задовољан.

Најављен пут кочења је 36 метара са брзине од 100км/ч, а ја могу да приметим да кочница добро хвата и до сада се ниједном нисам нашао у опасној ситуацији (тј. кочење сам махом обављао сам, а не ABS систем :).

Додаци

Између осталог, ту је електрично подешавање ретровизора (стандардно у Елеганте серији) и електрично преклапање истих (додатна опрема). У Елеганте серији је стандардан и темпомат (или просто „одржавање брзине“, „cruise control“), као и двозонска аутоматска клима.

Стандардно (за Елеганте серију) долази и CD MP3 плејер: нисам га заправо ни испробао, пошто MP3 музику пуштам преко Blue & Me система и USB меморија. Испробао сам радио, и он ради, мада не знам шта се ту више има рећи — радио к'о радио, добро је радио. ;)

Музика је доста добра, и звучна изолација је довољно добра да углавном могу да држим јачину тона на неколико најнижих ступњева. Постоји и могућност аутоматског појачавања са повећањем брзине (када се и звук мотора и струјање ваздуха појачавају :), и то задовољава, мада има се ради о дискретним ступњевима јачине. Напомињем да ја и немам нешто истанчан слух, па би они прави сладокусци вероватно желели да искористе опцију BOSE система.

Што се паркинг сензора тиче, једна напомена — ауто ће морати да буде чист. Ако није, тј. нарочито ако су паркинг сензори запрљани, они ће свирати неуморно и неће пружати апсолутно никакву помоћ. А како се оглашава само онај паркинг сензор који је најближи препреци, један запрљан значи и да је цео систем неупотребљив.

Нажалост, моји страхови у вези са Мајкрософтовим софтвером у колима су се остварили. Пуштање музике преко Blue&Me система проузрокује доста проблема — сам систем преузима екран главног рачунара, па тако ће ми можда приказати која је следећа песма када су ми важнији паркинг сензори или неки од других података. Такође, да све буде још лепше, ако USB меморија стоји уштекана у одговарајући порт, при паљењу аутомобила није могуће знати да ли ћете добити музику са USB-а или не — понекад систем препозна, а понекад пријављује како је „no media found“. Као и са Виндозом у стара времена (не знам како је данас), иштекати и поново уштекати решава проблем.

Што се тиче везе телефона и Blue&Me система (преко Bluetooth-а), то наизглед ради добро. Препознавање гласа и гласовне наредбе не раде баш најбоље, али уз мало муке се можете и испричати са аутомобилом.

Пошто за готово сваки уређај који поседујем имам и пуњач за кола, напоменуо бих да постоји и једна „упаљач-утичница“ (нажалост, мој примерак је дошао без самог упаљача, али то је, верујем, случајан пропуст). Из упутства ми се чини да је могуће добити и другу утичницу/упаљач за задњу клупу, али то је, претпостављам, додатна опрема (можда „Пушачки кит“ од 30€ — да сам помислио да ће ми то донети још једну утичницу, вероватно бих га узео :).

Мотор

Како је већ речено, ради се о 2,2-литарском JTS мотору са 185 коња (по декларацији, нисам мерио колика је снага на точковима). Убрзање до стотке је могуће постићи за 8,7 секунди.

Alfa Romeo 2.2 JTS

И мотор је део који је фантастичан — алфица одлично убрзава, и до 160 км/ч и не осетите апсолутно никакво напрезање мотора. За бржа међуубрзања до око 190 км/ч је могуће користити нижи (тј. пети) степен преноса, и тада можете уживати у звуку мотора на вишим обртајима. У вожњи аутопутем у опсегу од 110–200км на сат можете користити и шесту брзину: мотор је прилично еластичан, а у шестој су међуубрзања на нивоу осталих аутомобила на ауто путу (чак и на нижим брзинама). Проблема са претицањем нисам имао ниједног тренутка, и вожња аутопутем је права милина — нарочито ако је викенд на европским (нпр. немачким :) путевима — када нема ни камиона.

Ипак, није све тако савршено — када је мотор загрејан, на обртима до 1500 у првом и другом степену преноса, мало слабије прима гас. Да све буде занимљивије, када је мотор хладан, тада гас прима одлично, па је потребно прилагодити стил вожње расположењу мотора. Ово уме да буде врло напорно у крени-стани вожњи по граду (десило ми се већ неколико пута да ми се угаси, па зато морам да дам гас до једно 2000 обртаја у минути, и квачилом контролишем брзину). Ово је, чини се, познат проблем са овим мотором, и решава се једноставним репрограмирањем убризгавања горива, али сама Алфа не нуди решење, па је питање колико је ово дозвољено због гаранције. :(

Што се потрошње тиче, моја прва искуства могу да потврде фабричке податке, али истовремено и да их оповргну. Наиме, потрошњу од око 8 литара на 100 километара је могуће постићи на отвореном — ако возите између 110 и 120 на сат. Одржавањем брзине од 140км/ч потрошња расте до 10–11 литара, за 160км/ч се ради о 12—13, а за 180км/ч већ 16 литара на сто километара, а преко 20 литара за брзине од преко 200 на сат (за све је крив отпор ваздуха :)).

У градској вожњи, са друге стране, није тешко постићи декларисаних 12 литара, али ко ће још узети алфицу са 2.2 мотором и то учинити? Ради се, наравно, о уживању у бржем стартовању, а тада потрошња иде до 14 литара, што и није тако страшно.

Срећом, ту је резервоар који прима 70 литара безоловног горива, па нећете морати да стајете баш сваки час.

Замерке

Махом су замерке козметичке природе, и не ремете саму вожњу — највише ми смета проблем са мењачем, али то ћу, надам се, средити у сервису. Све остало не смета у вожњи, што ми је ипак најважније (под вожњом не подразумевам градску вожњу у шпицу :).

Понашање при закључавању

Занимљиво, преклапање се не може подесити да буде активирано при закључавању, односно деактивирано при откључавању — прилично умањује саму вредност електричног преклапања ретровизора. Такође, упутство наводи како ће се при закључавању затворити и прозори, мада се то не дешава.

Blue&Me заглупљивање

Очекивано, Мајкрософтов софтвер брља. Да се ради о слободном софтверу, вероватно бих и сам могао да исправим ове проблеме :)

Мењач је прилично тврд

После врло мало вожње сам приметио да механика мењача има мало неприлике при бржој измени степена преноса — понекад се деси да „промаши“, па је потребно исправити грешку пребацивањем брзине у неутралан положај, пуштања квачила, и поновног пребацивања брзине. За ово планирам да идем у сервис (већ сам се најавио Делти :).

Гушење мотора у првој и другој брзини на малим обртајима

Видети овде и одељак о мотору

Замерке ипак нисам оставио за сам крај — пошто сам аутом ипак веома задовољан, на крају долазе и утисци из вожње.

Вожња

И коначно, да се мало позабавимо самом вожњом — која је и најважнији део приче за аутомобил као што је Алфа 159.

Још бољи је осећај при вожњи планинским завојима — регионални пут од Плзена (Чешка) до Пасауа у Немачкој је био управо такав, и то без гужве. Ауто неуморно прати пут, и могу се остварити и завидне брзине (профи возачи би сигурно могли и много брже, али нећу тврдити да сам профи возач :).

И као трећа ставка долазе завоји на аутопутевима — најзанимљивији су они у Шпанији (на „окрајцима“ Пиринеја) и Италији (Алпи) — комотно сам држао 160 на темпомату (више штедећи гориво него ауто). Када се узме у обзир да сам у том тренутку ја овај ауто возио највише једно 10 дана, оцена за понашање у кривинама, од једног лаика као што сам ја: савршено!

Алуминијумске фелне од 17" — и даље удобно

И последње — вожња по граду (или градовима :). Вероватно је јасно да је ауто мало већи него што би то био савршен градски ауто, тако да не треба говорити о савршеној градској вожњи. Ово, просто, није градски ауто, али је ипак веома употребљив — својом стартношћу дозвољава и мало агресивнију вожњу, ретровизори су доста добро постављени и покривају доста велики угао, али мртав угао и даље остаје, па је окрет преко рамена и даље неопходан.

Коначан закључак је — вожња је право задовољство у алфи 159. :)

Након готово 4 месеца од наруџбе, алфица је стигла.

Алфа 159: прва слика (телефоном) на Делта плацу

Више утисака касније (нарочито после планираног пута кроз Европу), а за сада само једна констатација: ако узмете светлу унутрашњост, и патоснице су светле! А јуче је пала киша када сам преузимао ауто. :)

Још од марта чекам на свој нови ауто од Делта аута — обећан за средину маја. Прво најављено кашњење од месец дана. Онда још месец дана. Онда „неће сигурно пробити рок од 90 дана“. Онда следеће недеље. Данас опет следеће недеље (а ја идем на GUADEC).

За утеху, добио сам заменско возило и овлашћење да га користим и у иностранству. На крају ћу њим до Истанбула. Надам се да ће следеће недеље стићи и да ћу следећи унос на ову тему бити позитиван. Највише ме брине то што сам желео да тај исти нови ауто искористим да се провозам Европом на 15-так дана. Већ сам и слободне дане узео.

За оне који желе да знају која је то фабрика која тако уредно испоручује аутомобиле: Алфа Ромео.

Препоручујем им нови слоган: Алфа, морате је баш желети!

I am planning on getting a new car, and FIAT carmaker is including a multimedia system called "Blue & Me" which also adds bluetooth handsfree phone capability, and voice commands.

Blue & Me — or Without Me?

The minor problem: it runs Microsoft Windows Automotive or something like that, and even worse: it adds a Windows logo on your steering wheel (I mean, with all honesty, car is bound to be full of proprietary software, so I can either choose not to drive any [which is an option I would be close to taking, as soon as public transport in Belgrade improves]). I mean, I can live with Microsoft's proprietary software as much as with any other, but I can't live with having a Windows logo in my face. :)

Still, it should be possible to replace the Blue & Me software with something else, but I wonder if anyone has tried that, or at least knows what hardware is it actually using?

What I would actually be interested in is the USB port, which is again only provided with the Blue & Me option.