Блогчетање

Шта је то што полиција не зна о новом закону о безбедности у саобраћају?

Данас су ме зауставили саобраћајци на Бранковом мосту у жутој траци — када сам био иза полицијског аутомобила регистрације М 53-64 (ускочио сам у жуту траку одмах иза њих, пре тога сам био у средњој траци ;).

Полиција се не сме кретати жутом траком без ротације!

Па, као прво они мисле да је њима дозвољено кретање жутом траком, вероватно на основу следећег члана:

Члан 39.

Трамвајском баштицом, односно саобраћајном траком намењеном за кретање возила за јавни превоз путника, дозвољен је саобраћај возила са првенством пролаза и возила под пратњом.

Међутим, они верују да је полицијско возило увек возило са првенством пролаза, али ипак је неопходно да имају укључену ротацију за то:

Члан 108.

Возило са првенством пролаза је возило полиције, Безбедносно-информативне агенције, Војске Србије, Војно-безбедносне агенције, хитне медицинске помоћи, односно ватрогасне службе, када дају посебне звучне и светлосне знаке.

Прво су ме зауставили на потпуно небезбедном месту за заустављање (још увек на мосту, на самом почетку траке за скретање десно), затим су се они непрописно паркирали на тротоару поред, и затим ми нису испрва дозволили да упишем примедбу у записник.

Међутим, они не знају са ким имају посла. Данило против ветрењача још једном. Ја сам од оних који је спреман да плати казну од 5.000 динара не би ли некога научио памети (и судске трошкове, ал' правда испред свега).

Тако сам ја морао да изађем из кола (и прекршим закон још једном, ал' то ми не уписаше :), дођем до њиховог аутомобила и тражим да се промени унето „Нема примедби“. Затим сам инсистирао да унесем да сам се кретао иза њиховог возила и то са намером скретања десно, што је службеник одбијао, док му нисам скренуо пажњу и на небезбедно заустављање и њихово непрописно паркирање, када је попустио бар са мојим првим захтевима. И врло тешка срца уписао у записник: „кретао сам се иза возила МУП М 53-64 без ротације“ (морао сам да га замолим да дода регистрацију и „без ротације“ још пар пута :).

И сада, шта је ствар: натерао сам га да унесе својеручно моју примедбу и самим тим сам припреми доказ о свом кршењу закона. Уз снимак новопостављене камере. Мени не гине казна. Ако из овога следи и јавно упозорење свим припадницима полиције од Управе саобраћајне полиције да не смеју да крше прописе, цена казне је права ситница.

Крајем прошле године сам купио нови плазма ТВ — онлајн преко сајта Техноманије. У питању је Самсунг PS-50B530 који је дефинитивно најповољнија куповина за оно што нуди. Он је заменио мој постојећи Самсунг LE-40M71 који је после две године почео да отказује (а који је узет као изложени модел, што је вероватно допринело превременом отказивању).

И тако се ја одлучих да пошто изаберем ТВ који желим да узмем, исти наручим онлајн како бих избегао могућност да добијем изложени (и вероватно оштећени модел, пошто плазма телевизори нису толико отпорни на „изложбена подешавања“). Све је прошло одлично на сајту Техноманије, док...

Док ТВ није стигао и док нисам утврдио да је ТВ коришћен око 500 сати пре него што сам га ја добио (требало ми је неколико дана да откријем комбинацију Info-Menu-Mute-Power on на даљинцу, из које се затим иде у „Control“ па у „Sub“ мени где се налази „Panel Display Time“). И када сам га подробније испитао, приметио сам да већ постоји урезана слика :(

Ни наручивање преко интернета није гаранција да ћете добити нов производ: да ли је ово враћен производ или изложени модел са око 500 сати коришћења пре него што је стигао до мене?

А ја се толико посветих читању документације о правилној употреби плазма ТВ-а да су ме пријатељи зезали како им се укаже прилика. :)

Сада преговарам са Техноманијом у вези тога како могу да ми замене производ. Камен спотицања је амбалажа (и недоступност истоветног производа за наручивање), али на мојој страни је Закон о заштити потрошача.

До сада ми понудише 9% попуста, нашта ја рекох „ха, нема шансе“. Да видимо шта ће даље бити у 74. епизоди серије „Данило против ветрењача“.

The wonderful Epiphany team has had a hackfest late in December of 2009. Many issues were worked on, but the one that annoyed me the most with Epiphany in Ubuntu Karmic was lack of password-saving for web-based forms.

Epiphany already supports password storing for HTTP authentication, and does that in conjuction with gnome-keyring, exactly how I want my browser to work. And thanks to the always awesome Epiphany developers, password saving for web forms works now as well.

And as always with Epiphany, password saving is even better than it used to be!

Thanks go to Gustavo (kov) and Xan for fixing this important issue and their ongoing contributions to the best web browser!

If you are an Ubuntu (perhaps even Debian) user, you can try it out using WebKit team PPAs for webkit itself and for epiphany.

However, with 1.1.18 release (and slightly earlier versions) of WebKit I hit bug #32900 repeatedly and often. Fortunately, that's now fixed as well, so I packaged it in my own epiphany PPA (my first experience with Debian packaging and PPAs, so it's quite likely something is done inappropriately).

I did see more problems with a git version of Epiphany from some 10 days ago (like password saving not allowing more than one login/password for the same web page, or it not picking up some login forms like, interestingly, the one on bugs.webkit.org :), but I'll be reporting those if I confirm them to still be a problem with Epiphany 2.29.5.

Note: I started packaging this before it was available in webkit-team PPA since I wanted to get hold of password saving sooner rather than later, but my ignorance of packaging and some personal issues kept me stuck for a while. I wasn't striving to replace the good work webkit-team is doing, but it was part of a learning exercise which I might be writing about later.

Мада творци Саутпарка верују да је инспирација за Аватар настала у Штрумфовима, то је само део приче. Штрумфови су покупили велики број одлика америчких домородаца и настанили чудесну шуму.

Упозорење: Ако још увек желите да одгледате овај филм, можда желите да прескочите читав текст :)

Обе три димензије

Технологија снимања и репродуковања филмова у „три димензије“ је релативно позната. Другачије преламање/филтрирање светлости за свако око и решење је ту. Међутим, друга димензија 3Д утиска је фокус.

Друга димензија реалистичног 3Д приказа је фокус. Људско око, када се пребаци на објект из „позадине сцене“, врло брзо може да у жижу стави ту исту позадину. А како је Аватар рађен класичним филмским техникама користећи камере (тј. рендеринг) мале „дубине поља“, то чим скренете поглед са онога што аутори желе да гледате, настаје нелагодност у вашем мозгу — пошто инструкција оку за изоштравање слике не функционише.

Е сад, ово се релативно лако може решити. Нарочито зато што је Аватар већином CGI („рачунаром израђене слике“ ;), а не заправо филм, па се не морају користити специјалне камере (и сочива), већ је само потребно изменити исцртавање сцена тако да све остаје фокусирано.

А прича...

Е ту тек настаје прави проблем.

Домороци (високи штрумфови :) се могу повезати са било чим живим на планети Пандора (ни мање ни више) тако чинећи део једног природног матрикса. Све остало на Пандори је толико Земљолико да је просто досадно (чак и љубљење и секс подсећају на „људске“): понеко око вишка (на великом змају) или ноздрве на врату (на коњима), светлеће биљчице и све живуљке мало веће него иначе.

Остатак приче, јасно заснован на Индијанској култури (п.к. „култури америчких домородаца“) и њиховом односу са природом, у овој комбинацији изгледа потпуно... па промашено. Да се филм одвија на Земљи пре пар векова, мислили бисмо да је режисер Мел Гибсон (а Енглези би кокали Индијанце ;).

Наравно, за разлику од народа на Земљи, на Пандори они сви говоре истим језиком. Чак су и у Америци сва племена имала своје језике, а на Пандори им је једино енглески стран.

А кроз све то вас води протагониста кроз своје даљински контролисано тело локалца („аватар“, наравно) у облику бившег маринца „идиота“ („сконг“ на Пандорашком језику :) који се идентификује са домороцима и води их у сигурну смрт својом глупошћу. И у сред те приче се јавља наравно и једна... романса. Између глупавог дошљака и „главне“ девојке у читавом племену.

А да не заборавим најбољи бисер филма: благо које желе људи са Пандоре је хемијски елемент назван претенциозно... „unobtanium“. Нисам претерано обратио пажњу на титлове, али било би лепо ово превести, јер би онда било још јасније колико је ово глупав назив: „недобавијум“.

Закључак

Филм са танком причом смештен у окружење којем прича никако не припада. Анимација је веома квалитетна (имао сам махом утисак да гледам играни а не анимирани филм), али 3Д је, бар за мене, неубедљив.

Што би другар Ноел рекао: вреди одгледати, бар да бих могао да га пљујем. ;)

А ко жели добру научно фантастичну причу — препоручујем Дистрикт 9.