Мада творци Саутпарка верују да је инспирација за Аватар настала у Штрумфовима, то је само део приче. Штрумфови су покупили велики број одлика америчких домородаца и настанили чудесну шуму.
Упозорење: Ако још увек желите да одгледате овај филм, можда желите да прескочите читав текст :)
Обе три димензије
Технологија снимања и репродуковања филмова у „три димензије“ је релативно позната. Другачије преламање/филтрирање светлости за свако око и решење је ту. Међутим, друга димензија 3Д утиска је фокус.
Друга димензија реалистичног 3Д приказа је фокус. Људско око, када се пребаци на објект из „позадине сцене“, врло брзо може да у жижу стави ту исту позадину. А како је Аватар рађен класичним филмским техникама користећи камере (тј. рендеринг) мале „дубине поља“, то чим скренете поглед са онога што аутори желе да гледате, настаје нелагодност у вашем мозгу — пошто инструкција оку за изоштравање слике не функционише.
Е сад, ово се релативно лако може решити. Нарочито зато што је Аватар већином CGI („рачунаром израђене слике“ ;), а не заправо филм, па се не морају користити специјалне камере (и сочива), већ је само потребно изменити исцртавање сцена тако да све остаје фокусирано.
А прича...
Е ту тек настаје прави проблем.
Домороци (високи штрумфови :) се могу повезати са било чим живим на планети Пандора (ни мање ни више) тако чинећи део једног природног матрикса. Све остало на Пандори је толико Земљолико да је просто досадно (чак и љубљење и секс подсећају на „људске“): понеко око вишка (на великом змају) или ноздрве на врату (на коњима), светлеће биљчице и све живуљке мало веће него иначе.
Остатак приче, јасно заснован на Индијанској култури (п.к. „култури америчких домородаца“) и њиховом односу са природом, у овој комбинацији изгледа потпуно... па промашено. Да се филм одвија на Земљи пре пар векова, мислили бисмо да је режисер Мел Гибсон (а Енглези би кокали Индијанце ;).
Наравно, за разлику од народа на Земљи, на Пандори они сви говоре истим језиком. Чак су и у Америци сва племена имала своје језике, а на Пандори им је једино енглески стран.
А кроз све то вас води протагониста кроз своје даљински контролисано тело локалца („аватар“, наравно) у облику бившег маринца „идиота“ („сконг“ на Пандорашком језику :) који се идентификује са домороцима и води их у сигурну смрт својом глупошћу. И у сред те приче се јавља наравно и једна... романса. Између глупавог дошљака и „главне“ девојке у читавом племену.
А да не заборавим најбољи бисер филма: благо које желе људи са Пандоре је хемијски елемент назван претенциозно... „unobtanium“. Нисам претерано обратио пажњу на титлове, али било би лепо ово превести, јер би онда било још јасније колико је ово глупав назив: „недобавијум“.
Закључак
Филм са танком причом смештен у окружење којем прича никако не припада. Анимација је веома квалитетна (имао сам махом утисак да гледам играни а не анимирани филм), али 3Д је, бар за мене, неубедљив.
Што би другар Ноел рекао: вреди одгледати, бар да бих могао да га пљујем. ;)
А ко жели добру научно фантастичну причу — препоручујем Дистрикт 9.