Блогчетање

Ауторска права у Србији пре 21. века

Почетком двадесетог века, у Србији је на снази био Аустроугарски Закон о ауторским правима на дела књижевности, уметности и фотографије [1895] од 26. децембра 1895. са изменама од 26. фебруара 1907. који је опште трајање ауторских права на заштићена дела ограничавао на 30 година од смрти аутора.

Али, током двадесетог века, ауторска права у Србији (Краљевини Србији, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, те Краљевини па Федеративној народној, Социјалистичкој федеративној и коначно Савезној републици Југославији) су регулисана са више закона:

• 27. децембар 1929. — Закон о заштити ауторског права[1929] — ступио на снагу даном објаве са ретроактивним важењем
• 6. јул 1931. — Закон о изменама и допунама у Закону о заштити ауторског права [1931] — од објаве
• 4. јун 1946. — Закон о заштити ауторског права [1946] — од објаве, ретроактиван
• 28. август 1957. — Закон о ауторском праву[1957] — три месеца од објављивања, ретроактиван
• 24. јул 1968. — Закон о ауторском праву[1968] — двадесет дана од објављивања
• 14. јул 1978. — Закон о ауторском праву[1978] — три месеца од објављивања
• 15. мај 1998. — Закон о ауторском и сродним правима[1998] — осам дана од објављивања

Но, осим закона из 1946. године, сви они су трајање ауторских права одређивали на 50 година након смрти аутора (тј. 50 година од смрти последњег аутора, ако је у питању више аутора, или 50 година од издавања дела ако је аутор анониман или непознат, односно ако је дело издато од стране правног лица). [1946] је, са друге стране, ауторска права ограничио на животни век аутора, и животни век његове жене у случају његове смрти, те њихову децу до навршених 25 година старости (у нарочитим околностима и на родитеље и унуке): очигледна је намера да ауторска права обезбеде „зараду“ самим ауторима за живота и њиховој деци до завршетка школовања, тј. „осамостаљења“. Да не улазимо у то што би у случају смрти жене аутора, муж остао ускраћен за уживање ауторских права на њеним делима :-)

Ипак, у складу са међународним конвенцијама, то се враћа на уобичајени облик већ у [1957], и то „ретроактивно“: закон важи и на она дела чија су ауторска права законом [1946] можда истекла (нпр. аутори без супружника и потомака преминули до доношења закона 1957. пошто је и ранији био ретроактиван).

Законом из 1957. први пут се раздвајају морална и имовинска права аутора, док је важна промена у закону из 1998. године то што престаје да постоји правно лице као носилац ауторских права.

Важно је приметити и да су неки од горњих закона били и „ретроактивни“ — осим што су продужавали рокове и опсег заштите за дела чија заштита још није истекла (ја чак и то сматрам ретроактивним, али у правном речнику се изгледа тај израз другачије користи), такође су продужавали рокове и проширивали опсег заштите за дела којима би по ранијем закону заштита истекла, а по новом није.

Ауторска права у Србији у овом веку

Нови век доноси са собом и ново време. Живи се све брже, и ауторска дела имају све краћи рок „трајања“, а рок заштите ауторских дела је... све дужи.

Тако први закон о ауторским и сродним правима новог века у Србији (тј. Србији и Црној Гори), Закон о ауторским и сродним правима[2004] продужава трајање заштите на 70 година (од смрти аутора или од издавања ако је аутор непознат или правно лице). Новији, последњи Закон о ауторским и сродним правима[2009] не доноси значајне измене у погледу трајања основних ауторских права. Оба су ступила на снагу осам дана од објављивања у Службеном гласнику СЦГ, односно Србије.

Занимљиво, у изменама закона[2011] се враћа појам „колективног дела“ код којих ауторска права трају 70 година од објављивања (где су колективна дела она настала „спајањем већег броја прилога у једну целину“ одређена у [2009], а дати примери су енциклопедије, антологије, рачунарски програми, базе података).

Трајање ауторских права по законима

Шта више није заштићено?

Да бисмо утврдили шта од ауторских дела издатих у Србији више не подлеже заштити ауторских (имовинских) права, морамо узети неколико ствари у обзир:

• Неки од закона су ретроактивни (важе и на дела чија су права можда истекла пре њиховог доношења)
• Законски рок почиње да тече од 1. јануара наредне године од године у којој је ауторско дело издато
• У случају познатих појединачних аутора, смрт оног који је најкасније умро одређује почетак тока заштитног рока, док у случају дела чији су „аутори“ правна лица или непознати (анонимни или под псеудонимом без познатог грађанског имена аутора)
• Сваки закон је важио до дана који претходни дану ступања на снагу наредног закона

Напомена: за дела објављена 1954. године, могуће је да су њихова права такође „истекла“. Пошто је [2004] почео да важи тек од 1. јануара 2005. то би сва дела чији је рок од 50 година почео да тече 1. јануара 1955. истекао до 31. децембра 2004. 23:59:59.9999... Но, пошто не знам какав је правни третман у овом граничном случају, ограничио сам се на оно што је сигурно истекло.

Најзначајнији су „масни“ датуми, те тако имовинска права више нису заштићена:

• Свим делима чији су сви аутори преминули до 31. децембра 1953. године
• Свим делима непознатих аутора (непотписаних или под псеудонимима за које се не знају грађанска имена) објављених до 31. децембра 1953. године
• Свим делима објављених до 31. децембра 1947. године чији је носилац ауторских права правно лице

Значајно је приметити да, од продужења трајања заштите на 70 година [2004] ниједно ауторско дело није остало без заштите: почетком 2017. године, по актуелном закону, тек би дела објављена 1946. године постала слободна за употребу, односно, мораћемо сачекати још две године (до 2019.) да би се напокон нека нова дела нашла у „јавном власништву“, и то би се односило само на „колективна дела“ која изменама из [2011] уживају заштиту само од дана објаве, а не од смрти последњег аутора. За остала дела, мораћемо сачекати још додатних 5 година (почетак 2024.), па ће коначно и дела објављена 1954. године бити слободна за употребу.

Додатна појашењења

Ваљда је од почетка јасно да нисам правник, те да се овде записано мора узети са резервом. Шта год да радите што се тиче ауторских права, пре свега се обратите својој савести, а потом и неком правнику.

Пошто ме превасходно занима употребљивост давно објављених књижевних дела, нисам се дотицао оних врста ауторских дела на које у одређеним законима важе другачији рокови заштите (по правилу краћи, а ту нарочито спадају фотографије у старијим законима, односно базе података у новијим). На тај начин сам поједноставио анализу, али за сваку врсту грађе се, помоћу горње табеле и употребом истог обрачуна уз другачији рок може добити жељени резултат.

Повремено чак и текст поједностављујем тако што кажем само „од дана издавања“, а то може, у зависности од актуелног закона, значити разне ствари (нпр. „од дана издавања ако је издато за живота аутора, а иначе од дана његове смрти“; или, „од дана када је последњи наставак објављен“...). Ако сте у дилеми, не верујте ничему што пишем: нити сам правник, нити ћу прихватити одговорност за било какво туђе деловање на основу мог мишљења.

Библиографија

• [1895] Gesetz, betreffend das Urheberrecht an Werken der bildenden Künste und der Photographie, 26. децембар 1895.
• [1929] Закон о заштити ауторског права, Службене новине Краљевине Југославије, Година XI — 1929. број 304—CXXIX, 27. децембар, 1929.
• [1931] Закон о изменама и допунама у Закону о заштити ауторског права од 26 децембра 1929 године, Службене новине Краљевине Југославије, Година XIII — 1931 — број 150, 6. јул 1931.
• [1946] Закон о заштити ауторског права, Службени лист Федеративне Народне Републике Југославије, број 45, 4. јун 1946.
• [1957] Закон о ауторском праву, Службени лист ФНРЈ, број 36, година XIII, 28. август 1957.
• [1968] Закон о ауторском праву, Службени лист СФРЈ, број 30, година XXIV, 24. јул 1968.
• [1978] Закон о ауторском праву, Службени лист СФРЈ, број 19/78 са допунама у 24/86 и 21/90, 14. јул 1978.
• [1998] Закон о ауторском и сродним правима, Службени лист СРЈ, 24/98, 15. мај 1998.
• [2004] Закон о ауторском и сродним правима, Службени лист СЦГ, 61/04, 24. децембар 2004.
• [2009] Закон о ауторском и сродним правима, Службени гласник РС, 104/09, 11. децембар 2009.
• [2011] Закон о изменама и допунама Закона о ауторском и сродним правима, Службени гласник РС, 99/11, 26. децембар 2011.

(Oh yes, I know about the positive stance of "you should not accept losing", but if you believe in that, you haven't engaged in enough battles yet :)

Doing 'git clone' over either of git:// or http:// backed by git-http-backend results in big memory usage for big repositories (mostly in 'compressing objects' phase). This means that you can usually kill any git server hosting big repos by doing concurrent 'git clone' runs of those repos at the same time.

Instead of doing that, I'd like to keep benefits of the git-http-backend for all users except those using 'git clone'. Anyone has any ideas on how to do that?

OTOH, maybe I am looking for the wrong solution. git supposedly does mmap() of the pack files, and the only thing I need to do is ensure packs are suitably small so they could me "swapped-out" (which equals to being discarded from memory with mmaped files). Or, since git does a mmap() of uncompressed temporary file, maybe I can get git to store uncompressed data instead, allowing it to mmap them directly?

I wouldn't be surprised if I am entirely on the wrong track here. If anybody has ideas on what to do to run a git server with big repositories without needing gazilions of memory, please direct me in the comments section below.

So, with a few patches already in lp:intltool, I've had some time today to go through all the existing patches attached to bugs and see if I can get them into landable state.

The result is an intltool 0.50.0 release, which has a few reasonably sized changes.

The biggest changes are:

• #580526: Finally, support for gsettings gschema.xml files is merged in, which should enable maintainers to get a slightly simpler build setup (i.e. no need to use NOMERGE rule anymore, and you can have intltool directly extract translations from .gschema.xml files).
• #790574: Let xgettext extract Scheme strings out, and add support for intltool-update -m to find files with marked strings.
• #806006: Improve handling of quotes in intltool-update -m so you get less (no?) warnings about mismatched quotes, and Python processing doesn't get messed up with docstrings and similar.
• #520986: one for the translators—messages are extracted in the order they appear in original files now, thus allowing translators to infer more of the context from the ordering.

There are a few other bug fixes, but listed above are those with the highest risk factor. Please test and file bugs!

Од 7. септембра ће почети да важи нови уговор са корисником у којем се помиње и Србија и то у зони „Европа 2“ (као и Босна, Хрватска,...).

Па, свратићемо на Пејпал.ком 7. септембра, а ако ни то не упали, увек се можемо поуздати и у наше снаге. ;)

Story of dotted emails

Around 3-6 months ago, I've started getting email from Facebook for a certain other person on my dsegan account on gmail (only forwarded to my other email, and barely used). Knowing Facebook requires email verification, I was surprised to see that, but since it stopped in a day or two, I've ignored it, attributing it to probable lax policy on Facebook account creation (eg. they could be letting people use their accounts for some time even before they confirm the email or something like that).

Not long after, I've seen more emails sent to a person named with a first name starting on "D" as well and having the identical last name, and directed to d.segan account on gmail. Note the dot in the middle.

This still happens from time to time, and here is what I suspect:

• Google seems to have allowed at one point in the past accounts with dots in the name to be registered as separate accounts
• In the meantime, they have disallowed that and made them all aliases to the same account (eg. dsegan ≡ d.segan ≡ ds.egan…). Old accounts have been left as they were.
• Sometime in the last 6 months, they've decided to fix this inconsistency.
• I had registered an account earlier than that other person

It seems as if Google has just decided to delete those accounts created later: meaning, a bunch of people lost email accounts they have used for some time. I've heard reports of other cases like this (I know of at least one other person who started getting emails sent to the same gmail address with a dot in a different place).

If I am not wrong in my analysis, here's a few questions to ponder:

• Why would Google put sanitizing the system and avoiding bug workarounds ahead of actual people? Did they at least try to let them know of the fact what they are doing?
• Do they care about privacy? I've already gotten some emails which could be considered confidential and some which are very much private.
• Are there any better reasons for distributed identities (which emails are, but Google is quickly becoming a monopolist) than realizing that otherwise, you don't have control of your identity at all?
• Did any of the people who got crapped on like this get another email account at gmail? (masochists :)

And if I am wrong, wtf is going on?