Већ сам писао о предавању на тему ГНУ/Линукса у малим и средњим предузећима у Србији. Нисам био лењ, те сам посетио и ово предавање.
Ипак, све оно што је наводно обећавало, испоставило се као потпуно погрешно представљено (из мог угла, наравно). Ведран Вучић, излагач у име Линукс центра (наводно се води као удружење грађана), је представио „Линукс“ („ГНУ“ се појављује једино на првом слајду, а Вучић га је поменуо тек при крају „предавања“ и то не самостално, већ док је узгред говорио да Гимп означава „Гну имеџ манипулејшн програм“) малим и средњим предузетницима из Београда.
Ипак, предавање почиње објашњавањем шта је то „слободни софтвер“. Иде се чак до 1960-тих година, и објашњава како је заправо и први софтвер био слободан (телефонске централе, блабла...). Међутим, овде Вучић прави прву грешку: он супротставља „слободни“ и „комерцијални“ софтвер (комерцијални је сваки који доприноси заради; одговарајући израз је „власнички“). На крају, од све те силне слободе, све се свело на цену („Линукс је 50% јефтинији од Микрософта [пауза, нема одушевљења у публици, па онда придодаје] чак и више“ [и даље нема одушевљења]) и на то да не треба да бринете за лиценце (што се опет своди на цену, пошто су лиценце скупе).
Друга грешка је када наводи особине слободног софтвера. Вучић наводи да оно што измените у слободном софтверу, ви морате и сами да објавите и учините слободним софтвером. Ово је врло честа грешка при интерпретацији ОЈЛ (Опште Јавне Лиценце, или General Public License): ОЈЛ вам омогућава да чините измене у софтверу за личне потребе, а обавезује вас да исте услове преносите ако и само ако тај софтвер даље дистрибуирате са тим изменама. Такође, ваља напоменути да није сав слободан софтвер објављен под ОЈЛ, већ је много софтвера објављено под „слободнијим“ лиценцама (као што је БСД, Икс, ...), те такав софтвер можете и потпуно затворити и продавати као свој.
Затим, невероватне заслуге се приписују Линусу Торвалдсу: изворном творцу Линукс језгра. Наиме, сазнао сам да је он позвао људе на сарадњу пре него што је ишта направио (ово личи на поступак Столмана давне 1983.), а не да је он направио својеврсну брљу од језгра (можда и није баш брља, али је никако не бих представио као „врхунски оперативни систем“) коју су касније други значајно унапредили. Линус је свакако временом напредовао на програмерском и дизајнерском плану, али никако га не треба истицати као врсног програмера: био је на правом месту у право време, и програмери из ГНУ подухвата започетог давне 1983. су прилагодили гомилу већ написаних програма овом језгру (и језгро прилагодили њима), и тако је започет ГНУ/Линукс, као једна варијанта ГНУ-а.
Оно што сам затим приметио је да, иако користи ГНУ/Линукс на свом рачунару, Вучић не користи српску локализацију. Можда је разлог тога зато што користи КДЕ 3.0 (он није био потпуно преведен у то време; Гном је преведен у потпуности још од априла 2003. и неког од издања из 2.2 гране ;-), али када циљамо на предузетнике у Србији, свакако је да би се бољи утисак оставио коришћењем потпуно преведеног Гнома или КДЕ-а.
Такође, основни програм при излагању је ОпенОфис, и то у издању 1.0, за које такође постоји и српска локализација, која није коришћена. Наравно, Вучић је повремено давао поређења са Микрософтовим Вордом, и како „исто можете отићи на фајл, опен“ (мислим да би бољи ефекат дало упутство „ако желите да отворите неки фајл/датотеку, одете на датотека, отвори“). Ако занемаримо проблеме које је Вучић имао у раду са ОпенОфисом (слајдшоу му се отворио у позадини преко целог екрана — касније се испоставило да се ово догодило, а ОпенОфис прозор искочио напред, и не уме да га врати), и демонстрацију писања „нашим“ словима (наравно, ради се о латиници), можемо узети да је показано да ОпенОфис успешно замењује Микрософтов Офис.
Међутим, било је и ситуација када сам морао да се суздржавам да не прснем у смех. Наиме, да би показао како лепо из „Линукса“ могу да се пуштају филмови, Вучић је Освајачем (Конкверором) нашао један филм на диску, и када сам ја очекивао да кликне да га пусти (тако бих ја урадио, користећи Тотем и Гстример), он је упалио терминал (!!!) и уз примедбу „како је добро што линукс памти старе наредбе“ (ради се о историјату наредби из bash-а!) неуморним притискањем стрелице на горе нашао наредбу којом се позива mplayer за пуштање филмова. Страшно. Па такав „Линукс“ не бих никада препоручио као „једноставан за коришћење“. Који ђаво је уопште и тражио фајл на диску онда ако ће лепо мплејером да га пусти?
Наредна занимљива ситуација је када је желео да покаже како се „из
свих програма може правити ПДФ“, пошто је ПДФ „бољи“ за размену, јер
се „не може мењати“. И пошто је направио ПДФ штампањем из Креча (у
реду, К-речи, КВорда ;), снимио га у /root директоријум,
желео је да покаже присутнима и како и за „Линукс“ постоји „Акробат
Ридер на који сте навикли“, и елегантно га покренуо: Алт+Ф2, укуцате
„acroread“, притиснете „ОК“, одете на фајл, опен, и ето изаберете тај
фајл, и за час посла се он отвори.
Уз све ове недостатке, Вучић је и претерано вршио поређење безбедности и стабилности између „Линукса“ и „Виндоуза“, где се под овим другим подразумева Виндоуз ранга 95, 98 или МЕ. Ја себи не бих смео да дозволим овакво прећуткивање, пошто је широко познато да Виндоуз НТ 4 (из 1996. године!) и 2000 сам по себи представља одлично софтверско решење, садржи бољу вишекорисничку подршку (спискови за управљање/надзор приступа, ACL) од уобичајеног Уникс модела корисника и група.
Свима је јасно да је „Линукс отпоран на вирусе“, док Виндоуз то није. Наравно, мени је јасно да је то најобичнија последица масовности Виндоуза и немасовности Линукса. Виндоуз све ређе погађају вируси који се сами извршавају, већ је неопходно да их корисници намерно активирају. Ако само размислимо са којом безбрижношћу ГНУ/Линукс корисници отварају Постскрипт документа (подсетимо, Постскрипт је потпуни програмски језик, и може се читати и писати са диска из њега), сетимо се да извршни облик датотека које се користе у Линуксу такође заузима одређени „монополски“ положај (тј. могуће га је свуда извршавати, чак и на другим системима), и јасно нам је да је Линукс у једнакој мери подложан таквим врстама вируса. Само, он није толико масован, па је то и неприметно.
Наравно, ради неких маркетиншких циљева (јасно нам је стављено до знања да „његово предузеће може да помогне“ у пребацивању на „Линукс“), Вучић је покушавао да створи утисак да су и БСД и Линукс готово иста ствар („Линукс је бољи за обичне кориснике“), затим да sendmail ради само на „Линуксу“ („75% поште иде преко Линукса“; ово се користи као аргумент за промовисање слободног софтвера, пошто је то и сендмејл, али је потпуна лаж када се ради о „Линуксу“). Било је ту и других сличних покушаја („преко 60% вебсајтова је на Линуксу“; опет, овде се може радити о Апачију, али не и о „Линуксу“).
Што се тиче самог предавања, приговорио бих еуропском човеку да се у далекој Еуропи користи валута „еуро“, а у нама ближој Европи се ипак користи „евро“. Исто тако, то предузеће које прави Фотошоп се зове „Адоуби“ а не „Адобе“ (нарочито ако је Микрософт „Мајкрософт“, иако овде чак и има разлога да буде „Микрософт“). Такође је све било прилично неорганизовано, непотребно се одужило (све се то могло упечатљивије рећи у 15 минута, мада не тврдим да бих ја то умео, али зато ја и не организујем предавања ове врсте :), и људи су почели да напуштају доста пре завршетка (ни ја нисам дочекао сам крај).
Укратко, чини ми се да се ради о најобичнијој реклами, истоветној какве прави и Микрософт, само усмерене на другу страну. Мало лажи и прећуткивања никоме неће шкодити. А као и да тај слободан софтвер има неких других предности осим избегавања плаћања лиценце?
Чини ми се да је на неке од присутних предавање оставило позитиван утисак, али то само значи да је реклама била успешна. Жао ми је што и ја нисам спреман да се толико компромитујем.
Ни на шта од овога нисам приговорио на самом предавању — просто, све је толико бесмислено да сам схватио да је бесмислено и приговарати: полази се од потпуно погрешних претпоставки, па је јасно и да је резултат погрешан. Нисам схватио зашто сам уопште позван (у е-поруци коју сам добио писало је да сам „изузетни познавалац Линукса“; питам се откуда им моја адреса уопште, и овакав придев уз њу :), али следећи пут ћу највероватније прескочити.