Већ трећа година
Коначно сам отишао да упишем трећу годину на Математичком факултету, и то сам успешно обавио. Успут сам срео доста познатих људи који нису толико лењи као ја, већ су раније уписали годину, па су чак и кренули на предавања.
Ипак, била је прилична гужва, али ја сам наишао при почетку, па сам и добро прошао. Када сам изашао, накупило се још око педесетак студената који су стрпљиво чекали :-)
Затим сам сазнао да у мојој групи (смер теоријска математика и примене) има око 4–5 студената, и да неки професори (нећемо их именовати :-), не желе да држе предавања ако нема бар 3 студента. Истовремено ми је и препоручено да идем на предавања из алгебре („Алгебра 2“) и из комплексне анализе.
Као једна занимљивост, у трећој години ме ишчекује 9 испита. Као друга занимљивост, укупан број предмета у прве две године на већ поменутом смеру Математичког факултета је 9. Па, да видимо како ћемо се снаћи са већим бројем испита.
Има и спорта на факултету?
Након тога сам свратио до студентског спортског савеза (или спортског савеза студената, или како се већ зове), како бих се „регистровао“ за предстојеће такмичење. Као и увек, и овде сам дошао „последњи дан“ (реално, закаснио сам један дан, али када су људи предусретљиви, све се да уредити :-).
За неупућене, ја сам један од играча одбојкашке екипе Математичког факултета. Због недостатка „среће“, прошле године смо испали из прве лиге (пар пута смо губили службеним резултатом, пошто нам је недостајао један играч), па се сада такмичимо у другој лиги. Прву утакмицу играмо против екипе Филозофског факултета, и ту се надамо да ћемо имати бар 6 играча, тј. да ћемо извојевати победу.
Нова мобилна „играчка“
Коначно сам и ја одлучио да издвојим мало више пара на нови мобилни телефон. Оно што је мени представљало обавезне састојке је подршка за Јаву (и директан приступ Интернету из ње, који већина телефона нема), GPRS, што више меморије, и што мање пара. Све ово ми је потребно само из радозналости, и жеље да се играм програмирајући мобилне телефоне.
Некако се најбоље у моје захтеве уклопио Сименсов М55, који сам купио за €160 (може да се нађе и за 150, сигурно и мање). Испрва су ми рекли да имају и USB кабл, те сам зато одлучио да ту узмем, и тражио „цео комплет“, али кад су све спаковали, приметио сам да је у питању серијски кабл (а мој преносни рачунар нема серијски порт :-), па сам само кабл избацио из куповине. Зато још увек нисам имао прилике да се бацим на програмирање (а пре тога морам да преузмем и неки комплет за развој програма за „микро“ издање Јаве).
Успут, разочарао сам се када сам видео колико је телефон мали: отприлике величине мог длана (који милиметар већи, али и даље врло близу) — не знам како ћу куцати на њему (што се величине тиче, ја бих најрадије узео неки преклопни телефон, али такви телефони ових могућности су знатно скупљи). Такође, садржи и неколико веома глупих ствари као што су лампице које могу да трепере у разним ритмовима. У бесмислене ствари ја убрајам и ММС, полифоне мелодије, и слично, али екран у боји је свакако добродошао. :-)
Нарочито ми се свиђа 1,8мб меморије — да ли ћу успети да их мудро искористим је већ друго питање (и да ли ће ово бити бачене паре, или ће ипак донети и нешто забаве).
Па, изгледа да је дошло време да се и ја упознам са Јавом. Више о томе накнадно.
Успут, ако неко зна где могу суботом да набавим USB кабл за овај телефон (исти кабл је и за C55, S55), било би лепо да ме обавести.