Блогчетање

Мада творци Саутпарка верују да је инспирација за Аватар настала у Штрумфовима, то је само део приче. Штрумфови су покупили велики број одлика америчких домородаца и настанили чудесну шуму.

Упозорење: Ако још увек желите да одгледате овај филм, можда желите да прескочите читав текст :)

Обе три димензије

Технологија снимања и репродуковања филмова у „три димензије“ је релативно позната. Другачије преламање/филтрирање светлости за свако око и решење је ту. Међутим, друга димензија 3Д утиска је фокус.

Друга димензија реалистичног 3Д приказа је фокус. Људско око, када се пребаци на објект из „позадине сцене“, врло брзо може да у жижу стави ту исту позадину. А како је Аватар рађен класичним филмским техникама користећи камере (тј. рендеринг) мале „дубине поља“, то чим скренете поглед са онога што аутори желе да гледате, настаје нелагодност у вашем мозгу — пошто инструкција оку за изоштравање слике не функционише.

Е сад, ово се релативно лако може решити. Нарочито зато што је Аватар већином CGI („рачунаром израђене слике“ ;), а не заправо филм, па се не морају користити специјалне камере (и сочива), већ је само потребно изменити исцртавање сцена тако да све остаје фокусирано.

А прича...

Е ту тек настаје прави проблем.

Домороци (високи штрумфови :) се могу повезати са било чим живим на планети Пандора (ни мање ни више) тако чинећи део једног природног матрикса. Све остало на Пандори је толико Земљолико да је просто досадно (чак и љубљење и секс подсећају на „људске“): понеко око вишка (на великом змају) или ноздрве на врату (на коњима), светлеће биљчице и све живуљке мало веће него иначе.

Остатак приче, јасно заснован на Индијанској култури (п.к. „култури америчких домородаца“) и њиховом односу са природом, у овој комбинацији изгледа потпуно... па промашено. Да се филм одвија на Земљи пре пар векова, мислили бисмо да је режисер Мел Гибсон (а Енглези би кокали Индијанце ;).

Наравно, за разлику од народа на Земљи, на Пандори они сви говоре истим језиком. Чак су и у Америци сва племена имала своје језике, а на Пандори им је једино енглески стран.

А кроз све то вас води протагониста кроз своје даљински контролисано тело локалца („аватар“, наравно) у облику бившег маринца „идиота“ („сконг“ на Пандорашком језику :) који се идентификује са домороцима и води их у сигурну смрт својом глупошћу. И у сред те приче се јавља наравно и једна... романса. Између глупавог дошљака и „главне“ девојке у читавом племену.

А да не заборавим најбољи бисер филма: благо које желе људи са Пандоре је хемијски елемент назван претенциозно... „unobtanium“. Нисам претерано обратио пажњу на титлове, али било би лепо ово превести, јер би онда било још јасније колико је ово глупав назив: „недобавијум“.

Закључак

Филм са танком причом смештен у окружење којем прича никако не припада. Анимација је веома квалитетна (имао сам махом утисак да гледам играни а не анимирани филм), али 3Д је, бар за мене, неубедљив.

Што би другар Ноел рекао: вреди одгледати, бар да бих могао да га пљујем. ;)

А ко жели добру научно фантастичну причу — препоручујем Дистрикт 9.

Домаће представништво Федекса је предузеће Летећи товар (Flying Cargo Yugoslavia). Поред обављања делатности којом се Федекс иначе бави, Товарци се баве и шпедитерским услугама. Сва срећа, иначе би процес био много сложенији.

Наравно, нису они искључиво криви за то. Наша царина не дозвољава физичким лицима да се баве тим послом, осим ако нешто иде преко поште царињења, када никаквих проблема нема. А и нису они једини: Де-Ха-Ел и Упс! раде исту ствар, по приближно истим ценама. Довољан знак како конкуренција код нас ради — види, ови млате паре од муштерија на овај начин, могли бисмо и ми.

О чему се тачно ради? Када наручите нешто из иностранства, ако то стиже преко неке од курирских служби, сама курирска служба ће зарадити неке паре на томе што су пренели пакет за Вас преко целог света, а домаће представништво ће зарадити још неке паре на томе што су послали један образац нашој царинској служби. А ако се ради о мањим пакетима или документима, тај однос ће бити у корист домаћег представништва.

Тако, ја сам пре недељу дана наручио троћелијску батерију за мој HP Mini 2140, која је коштала $55 на getpartsonline.com. Једино је Федекс понуђен као опција за испоруку у Србију, у две варијанте: 3-5 радних дана за $33 и 1-3 радна дана за $38. Одлучим се за испоруку за 1-3 радна дана. Очекујем на све то ($55 + $38 = $93) царину и порез од 18%, тј. око 1.140 динара.

А добијам шта? Шпедитерске услуге од 4.838 динара, обраду царинских захтева са царином и порезом од 2.409 динара, односно трошкове по пријему од 7.247 динара. Од чега 4.838 иде Летећем товару! Сама батерија је коштала око 3.800 динара, а испорука око 2.600 динара. Тј. Федекс је зарадио скоро дупло мање од Товараца (добро ме натоварише, зар не?) за пренос пакета од пола киле од Америке до Београда а ови су однели један образац царини. Традиционална српска пословност.

Како је заправо све текло? Чим су ме позвали у понедељак из Федекса, дочекао сам их са: „а ово ће, претпостављам, бити у вези стандардног драња шпедитерским услугама?“ Нелагодно се госпођица насмеја са друге стране и рече да јесте, управо се о томе ради. Наравно, ту је увек и опција откупа товарног листа за 1.500 динара када то може и неко други да ради (али и даље морам да нађем другу агенцију регистровану за шпедитерске услуге). Како им потпишете да пристајете на непознату суму трошкова и да вас они заступају пред царинским органима, они ће чим пре (за дан-два) то и оцаринити и онда вам понудити могућност испоруке — али ако се радно време ближи крају, боље је сутра.

Знам ја како ово функционише, и једном сам већ овако одбио пакет — Новел ми је слао бесплатно примерак најновијег OpenSUSE-а из Немачке са декларисаном вредношћу од 25 евра (таман преко наше границе од 20 евра), махом због књижице у кутији. А Федекс је понудио да ми све обави за тричавих 4.5 хиљаде динара, уз царину на нешто што нисам ништа платио. Ако се царина плаћа на паре потрошене у иностранству (пошто се трошкови поштарине рачунају у основицу), онда ми не пада на памет да је плаћам када нисам ни динара потрошио.

Међутим, како то ради Пошта царињења а да нема потребе за „шпедитерима“? Тамо сам одлазио као физичко лице и без икаквих проблема разјашњавао шта је требало. Зашто тако нешто не могу да раде и курирске службе?

Па сигурно да могу, али домаћи представник не жели да се одрекне овог слатког прихода за који не треба ништа да се помучи. Зато сам и пристао овај пут. Имам сву документацију, и прослеђујем је на fedexoffice.customerrelations@fedex.com. Подржавам и све остале да исто учине, не бисмо ли коначно добили разумне курирске службе и код нас.

Домаћи медији су заузети извештавањем о признању Косова, или вестима које им дотурају са једне стране света (као на пример, о ситуацији у Авганистану).

Са друге стране, у Бангкоку су у току прилично оштри сукоби између богатих ројалиста и сиромашних слојева који подржавају премијера. А о томе нема баш ништа у домаћим вестима (док се помиње саобраћајна несрећа у близини Бангкока).

Како сам у августу посетио Тајланд, упознат сам колико-толико са ситуацијом, а и у сталном сам контакту са неколико људи који живе тамо.

Солидан текст о актуелној ситуацији на је доступан на једном блогу. Наравно, ни овај текст није без својих предрасуда и наклоности.

„Пепељуга“, као израз очигледног шовинизма, је повучена из продаје.

Премијерно у Србији: Драгуљ Медине! Или ипак нема ништа? Увредљива је, ипак, боље је повући на време.

За утеху, премијерно (у читавом свету) представљамо једну приповетку која је прошла строгу уређивачку политику овог блогчета, и након многих измена од стране Одбора за чистоту мисли, коначно је пред читаоцима.

Напомена: Свака сличност са другим што измишљеним, што стварним ликовима је само сличност и ништа више.

Гуз-папир: одломак из Етимологије архаичних речи

Некада давно, шест векова након Прве (забележене) прељубе без оштећења химена, на широким пољима велелепне Арабије, шетао је чика Мухамед шљивиком и посматрао сељаке како тракторима обрађују усеве — махом су их прскали пестицидима, пошто се због оближњег шљивика ту скупљала гомила гамади. Тражио је дебелу ладовину да прочита неки књижурак који му је допао руку, успут се сладећи сочним шљивама и радујући се добром роду.

Књига је била једна лепа прича са натписом „Још старији завет“, али без потписаног аутора (радило се о збирци народних приповетака, допуњених и мењаних на све стране). Сам примерак је био доста стар и умотан у ролну. Наставио је читање код дела у ком се помињу јабуке (но, не брините, Мухамед је био човек који је увек стављао шљиву испред јабуке).

Пре него што се завалио под десетогодишњу шљиву, Мухамед је рукав напунио тамно плавим плодовима. То му је донело много задовољства, али и болове у стомаку. Као и сви интелектуалци тог периода, знао је да се болова у стомаку може ослободити једним добрим напрезањем трбушних мишића у чучећем положају (у стара времена је постојао и прост назив за овај и њему сродне поступке, који сви за циљ имају ослобађање тела од нежељених и штетних материја унетих храном).

Заклонио се иза шљиве (класје је још увек било ниско да би га заклонило од вредних тракториста, а да се којим случајем радило о кукурузу, сликовито бисмо рекли да му заперци нису били довољно дуги), задигао одећу, и севнули су његови бели позадински делови тела, међ' народом тог времена још звани и гузови^*. Како чесме није било докле се поглед протеже, и како је Мухамед био заинтересован да се удаљи највише толико колико се мирис протеже, дохватио је ролну „Још старијег завета“, извукао први лист, и њиме протрљао своју позадину.

Ово му причини такво задовољство, да је извукао још један лист и поновио исти процес. Од среће због новог открића, погледао је према жутим (не још) житним пољима и захвалио се Триглаву и Перуну на провиђењу. Готово помахнитало је потрчао према Медини, улетео у прву „Плато“ књижару и покуповао све заиста старе завете у ролнама, и однео кући.

Због тога, у част тог примитивног времена и Мухамедовог открића, папире којима таремо наше цењене позадине, и дан-данас називамо „гуз-папир“, иако је до забране речи „гуз“ она сматрана помало вулгарном и непријатном.

Нажалост, гуз-папир је једини крив што Мухамед никад није довршио читање „Још старијег завета“, те је написао другу, врло сличну књигу, никад признајући да је мотивацију нашао у „Још старијем завету“ — сав папир је трошио на чишћење тела, те је своје мисли бележио на кори дрвета (стога и назив Коран за његово познато дело).

^* Надам се да ће ми Одбор за чистоту мисли опростити овај архаизам и вулгарност, пошто га сматрам оправданим у сврху историјског разјашњења и даље допуштеног термина „гуз-папир“.

While driving back from GUADEC, I became the victim of corrupted officials on the Bulgarian side of the Turkey/Bulgaria border along the E80 route.

The guy at the border 'accidentally' missed to hand me a USB key (which I am supposed to carry on from one control point to the other, and probably contains all the info already processed), what I found out at the next control point. When I came back to get the USB key, he said some things about how he can't find the image of my car in the computer, and how I should give him a tip of 5 euros for him letting me through (all in Bulgarian, so I could understand him only because Serbian and Bulgarian are somewhat alike). Not wanting to lose any more time at the border (I still had some 6-8h of driving to do), I gave him 10 euros (the smallest bill I had), and got my USB key.

It would not be that bad if I was the only sucker: I've seen a few other people going back for their "chips", and paying money to a guy sitting in a box with a sticker of "No payments are made here". I emailed the Bulgarian Ministry of Foreign Affairs, and the Bulgarian Customs, but I am not sure if that'll be of any use.

I am sort of used to fighting this in Serbia, but didn't expect it in European Union as well. I guess being in the EU doesn't help stop small-scale corruption either (and we all know it doesn't help stopping big-scale corruption, with the grand example of OOXML).

Indeed. "Kosovo" is a Serbian word for "of a blackbird" (i.e. a genitive declension of the word "kos", a "blackbird"), and by itself, doesn't make much sense. The full name is "Kosovo polje" meaning "Field of a Blackbird", or more simply "Blackbird's Field" (or maybe a 'plateau' or 'upland' because that's what it is).