Наишао сам на занимљив и весео приказ о употреби енглеског језика за споразумевање.
Укратко, Матје Рој (Mathieu Roy, пошто баш и немам појма са транскрипцијом француских имена :-) говори о томе на који начин се енглески језик користи данас, и шта се од тога очекује.
But, communicating is a meaning, not a purpose, in most of the cases. The goal is not to communicate, normally, but to do something together. And so you cannot expect people you are dealing with to speak perfectly your own tongue, neither they can expect from you to speak perfectly their tongue.
Такође, додатно разликује две могућности: или сматрате да губите време покушавајући да се споразумете, или сматрате да је вредно уложити труд за разумевање и „лошег језика“, зато што вам то може донети нешто добро.
А ако се одлучите за прву могућност, онда је једино могуће рећи:
... you'll surely understand that I will not read your message(s) until you write it(them) in French - that's a natural consequence of your opinion.
Било би и драстичније захтев за француским језиком овде заменити захтевом за употребом српског језика. :-) Такође ми се чини да је нешто пропустио — потребно је да захтева правилан француски језик ;-)